Скоро сва места у првом кругу попуниле су медицинске и економске школе, гимназије, као и одељења за фризере, угоститеље, туризмологе и електротехничаре информационих технологија.
– Међу најпопуларнијих 16 образовних профила у Србији, половина је у медицинским школама. Висок индекс популарности је и за електротехничара информационих технологија, као и за профиле у Ваздухопловној академији – кажу из Сектора за средње образовање и васпитање и образовање одраслих Министарства просвете.
Од 64.337 ученика, колико их је распоређено у првом кругу, 53.822 определила су се за четворогодишње профиле, а 10.515 за трогодишње.
– Овом приликом је 84,06 одсто ученика распоређено у школу која је била међу прве три исказане жеље. Нераспоређено је 1.470 ђака, а за њих је преостало 2.946 места у одељењима трогодишњих и 5.334 у одељењима четворогодишњих образовних профила – објашњавају из Министарства.
Скоро сва места попуњена су у престоничким медицинским школама, за профиле у области економије, права и администрације, али и делатности личних услуга (фризер, маникир и педикир, власуљар). С друге стране, највише слободних места за упис у другом кругу је за месаре и трговце, као и профиле Техничке школе за дизајн коже и Грађевинске школе.
Након увида у ранг-листе за упис деце у средње школе Новосађани су одахнули будући да је већина њихових жеља испуњена, што је потврдио и директор новосадске ОШ “Коста Трифковић” Милан Спасојевић.
– Деца су постигла добар успех на матурском испиту, што је најбитније, а родитељи су били доста реални и нису своје амбиције стављали у први план. Изненађења није било, евентуално ће неко пожелети да промени смер, али то ће све ићи преко школске управе ка Министарству просвете – прича нам Спасојевић.
Новосађанина Горан С. затекли смо како прегледа ранг-листе испред ОШ “Ђорђе Натошевић”, задовољног што се његовом сину испунила жеља.
– Желео је да упише гимназију јер хоће да иде на факултет, али још не зна који. Но, има још четири године да добро размисли – прича Горан.
Како се распоред ђака по школама може видети на сајту Министарства просвете, гужве није било ни испред 23 нишке средње школе, које ће уписати око 3.500 осмака.
– Добио сам место у Електротехничкој школи „ Никола Тесла“ у Нишу, на смеру електротехничар-енергетичар, што је била моја прва жеља. Пресрећан сам што сам успео да освојим довољан број бодова – прича Немања Оцокољић.
За гимназије од 70 до 97 бодова
Миодраг Сокић, из Форума београдских гимназија, истиче да је минимални праг за упис у гимназије у унутрашњости далеко нижи него у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.
– Разлози су бројни, тичу се односа броја становника, гимназија и тражених стручних школа. Стога, релативно низак праг уписа у гимназије у унутрашњости не треба повезивати са квалитетом тих школа. Напротив, треба се запитати како је дошло до тога да су за упис гимназије у Новом Пазару потребна чак 92 бода, док је у другим средњим градовима у Србији биило потребно тек око 70 – истиче Сокић.
Како он додаје, Трећа београдска гимназија је и даље „неприкосновена“ (за природни смер потребно је 97 бодова), док је након ње најпопуларнија Четрнаеста.
Милица Рашић
Извор: Блиц