Kad su mala, deca upijaju sve, kao sunđeri. Svako novo iskustvo, svaka reč koju nauče, ponašanje koje vide i usvoje, predstavlja početak razvoja njihove ličnosti, početak osobe koja će jednog dana postati.
Američka istraživanja, vršena od 2013. godine, pokazala su da edukacija u ranom detinjstvu ima nesaglediv uticaj na kasniji život deteta.
1. Socijalizacija
Socijalizacija u okruženju koje nije porodica, ali svakako sigurnom, suštinska je za razvoj deteta. Kao roditelji, mi intuitivno razumemo koliko je važno da naše dete bude u društvu druge dece i podržavamo njegov ulazak u grupu njegovih novih prijatelja. Što ranije omogućimo detetu druženje sa drugom decom to bolje, jer na taj način mu pomažemo da savlada stidljivost i stekne samopouzdanje. Ako socijalizaciju deteta odlažemo, mi zapravo odlažemo njegov socijalni razvoj.
2. Koncept saradnje
Učiti dete kako da deli i sarađuje usmerava ga na to kako da istraje. Ovo je posebno važno za prvo dete u porodici, koje nije naviklo da deli igračke sa braćom ili sestrama, što za njega može biti teška lekcija. Zbog toga je važno da je nauči što pre.
3. Podsticanje sveobuhvatnog razvoja
Ovaj pristup podrazumeva stvaranje jake osnove za emocionalni, socijalni, fizički i mentalni razvoj deteta, koji će ga pripremiti za život. Vaspitači se obučavaju za to da mogu identifikovati oblasti u kojima je potrebno dodatno raditi sa detetom, i na osnovu toga prave plan aktivnosti. Podrška roditelja je ovde ključna, a uspeh saradnje je praktično zagarantovan, jer su predškolci kooperativni i lako se uključuju u aktivnosti.
4. Entuzijazam za učenjem tokom celoga života
Da bi dete bilo efikasno u učenju, ono mu mora biti zabavno. Naš zadatak je da podstaknemo kod deteta glad za učenjem, da bi ono učilo sa voljom i entuzijazmom. Koreni ljubavi prema čitanju, učenju i istraživanju se upravo stiču u predškolskom uzrastu.
5. Pokazati detetu vrednosti obrazovanja
Detetu treba pokazati prave primere vrednosti učenja i obrazovanja kroz uzore, ali i kroz pravo iskustvo. Iako su roditelji najuticajniji uzori u ranom detinjstvu, uključivanjem deteta u predškolsko okruženje pruža mu nove poglede na važnost učenja, koje će mu ostati usađene tokom celog školovanja. To će mu, takođe, pokazati da vi vrednujete njegovo obrazovanje.
6. Poštovanje
Učite dete da poštuje druge. To se ne odnosi samo na ljude i lične stvari, već se mora odnositi i na okruženje u kome živimo. Ne postoji bolje mesto za učenje vrednosti poštovanja drugih do prepune predškolske ustanove, gde se sve deli i gde se učtivost i maniri usvajaju “organski”.
7. Timski rad
Deci je potrebno demonstrirati koliko je važan timski rad, koji ih uči da poštuju tuđe mišljenje, da slušaju i sarađuju. Mnoge aktivnosti u predškolskim ustanovama su usmerena na timski rad iz jednog prostog razloga – osoba koja nauči da radi u timu u ranoj mladosti biće socijalno usklađenija i društveno korisnija.
8. Fleksibilnost
Važno je da u ranom detinjstvu roditelji i vaspitači rade zajedno na razvoju fleksibilnosti kod dece. Stvaranjem konzistentnog i bezbednog socijalnog okruženja, sa jasnim očekivanjima i predvidivim ishodima, dete razvija veštine samokontrole i upravljanja sopstvenim emocijama.
Posao vaspitača je da uspostave izazovno okruženje, u kome deca mogu učiti na osnovu iskustva „iz prve ruke”. Dete može izgubiti u nekoj igri, ili iskusiti i neku modricu tokom igre, ali to je osnov za izgradnju strategije suočavanja sa većim izazovima u životu.
9. Koncentracija
U predškolskom dobu deca istražuju na svakom koraku, traže nova iskustva, nove prijatelje, nova okruženja. Njihovi umovi su dinamični i maštoviti. Kao roditelji i vaspitači mi moramo da balansiramo taj polet sa sposobnošću deteta da sluša, sledi uputstva i učestvuje u aktivnostima grupe, kako bi dete razvilo važnu životnu veštinu – koncentarciju.
10. Strpljenje
Kao odrasle osobe, svakoga dana se susrećemo sa situacijama gde je naše strpljenje na testu. Deci treba dati priliku da se suoče sa situacijama u kojima mogu istražiti i vežbati strpljenje.
Učenjem kroz primere i modelovanje socijalnih iskustava, deca će dobiti priliku da razviju strpljenje i nauče kako da čekaju svoj red. Vežbe u predškolskim ustanovama obuhvataju skretanje pažnje na ono što govore vaspitači, deljenje igračaka i prostora za igru sa drugom decom ili čekanje u redu za neku igru.
11. Poverenje i samopoštovanje
Ovo je veoma važno. Osećaj blagostanja pruža deci sigurnost, optimizam i samopoštovanje, što će ih motivisati da istražuju svoj talenat, veštine i interesovanja.
Pozitivni odnosi sa drugom decom i vaspitačima promovišu pozitivan, zdrav i siguran pogled na sopstvenu ličnost, što će omogućiti detetu da pristupa problemima sa samopouzdanjem, kroz ceo svoj život.
12. Prihvatanje različitosti
Poštovanje različitosti je suštinsko za rani razvoj deteta. Rana edukacija treba da usmeri dete na to da poštuje i prihvata različitosti. Važno je da dete razume da je svako poseban na svoj način, da ima svoju kulturu, verovanja i etničku pripadnost.
Predškolsko doba je, dakle, mnogo više od igre. U osnovnoj školi se koriste veštine koje dete razvije u predškolskim ustanovama, ali iskustva i saznanja koja pomažu deci da postanu kompletne ličnosti su zaista nemerljiva.
Zbog toga, nemojte dozvoliti da vaše dete propusti ovu jedinstvenu priliku u životu.
Izvor: Huffingtonpost
Ovaj tekst možda ima smisla ako govorimo o kvalitetnim vrtićima u kojima se vaspitači zaista bave decom. Kada su u pitanju vrtići u Srbiji, i više sam nego sigurna da će deca naučiti daleko više uz roditelje i boraveći u okruženju svoje porodice, u svom domu, i napolju, na igralištima i sl, nego da tavore zatvorena u 4 vrtićka zida, gde im se vrlo često vreme popunjava tako što im se daju grickalice zaostale od nekog rođendana, ili tako što se deci puštaju crtani filmovi, umesto da im se vreme organizuje kvalitetno i konstruktivno. Toliko je toga što deca u vrtićkom uzrastu moraju i treba da nauče, ali državne vrtiće u Srbiji najradije bi roditelji trebali da zaobiđu. Makar dok se ne desi neka značajnija, sveobuhvatna reforma.
Ja sam baš zadovoljna vrtićem u koji ide moja ćerka od 1.5 godinu. Vaspitačice su jako fine, brinu o njima, ne briskaju ih vlažnim maramicama kad kake već ih peru. Svake nedelje je istaknut „program“ šta uče, rade…Hrana je solidna (ima ponekad neka glupost). Jedino negativno je što su deca stalno bolesna. Kod nas su privatni vrtići (verovatno i u većini malih mesta) katastrofa, spojena deca od jaslica do 5-6 godina, kupuje im se doručak u pekari i sl.
Žao mi je što su Vaši stavovi o našim vrtićima tako negativni.Sigurno znam da u Srbiji postoji mnogo veći broj vrtića ( bez obzira da li su privatni ili državni) gde se sa decom puno radi, gde su vaspitači i ostali saradnici profesionalci koji sa ljubavlju obavljaju tako odgovorni rad. Imala sam prilike da obilazim vrtiće po evropskim zemljama i sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da u Srbiji možda uslovi u kojima vaspitači rade mogu biti bolji, ali kvalitet rada naših vrtića je daleko iznad svih.
BRAVO … ČESTITAM ZA SADRŽAJ ZELENE UČIONICE … Zadivljena sam izborom vaših tekstova i vaspitno obrazovanim prilozima za SVE populacije … prosvetne radnike … roditelje … djake i sve ljude dobre volje KOJI žele da se podsete i prošire svoja znanja u SVIM oblastima … HVALA ŠTO STE NA NETU …Želim VAM uspeh u daljem radu … srdačan POZDRAV redakciji od učiteljice u penziji …???
Mene bas zanima sta je to sto bi zadovoljilo pojedine mame. Sta je to sto one ocekuju uopste od vrtica i gde je granica kada su ta ocekivanja u pitanju. Dete mi vec 4 meseca ide u vrtic i ja sam odusevljena kako je to na nju uticalo. Spava uredno i svakodnevno,a to ranije nije bio slucaj. Takodje jede stvari koje ranije nije htela nj da pomirise. Jelovnik je fantastican, mada se on od vrtica do vrtica razlikuje. Konkretno uvek su tu corbice i supice, svaki dan vocna uzina razlicita, a prepodnevna dovoljna da zameni dorucak. Virsle i parizeri nisu na meniju. Sto se aktivnosti tice vidim da ih po suncu redovno izvode napolje, a kada je kisa sasvim mi je ok da im puste crtani. Onda zajedno komentarisu, mada to uopste nije svakodnevva aktuvnost. Stalno nesto lepe, crtaju, boje i izlazu, a ja iskreno to nisam ni ocekivala kad su dvogodisnja deca u pitanju. Dete svakodnevno prica o svojim drugarima, ima sa kim da podeli igracke, uci se da ravnopravno ucestvuje u igri i mnogo je samostalnije- samo jede, samo se presvlavi i samo koristi nosu ( pod ovim mislim- sama je uzme, skine se,sama uzme papir). Dakle mene zaista zanima sta je to toliko frapantno kad su nasi vrtici u pitanju osim cinjenice da su grupe prenatrpane i da nam je potrebno jos vaspitaca? Sta to vi radite kod kuce sa decom sto se ne radi u vrticu? Da li je moguce da vi deci apsolutno ne dozvoljavate crtace? Da li imate dovoljno vremena da ga konstantno animirate i ucite necemu? Cak i da je tako zar mislite da je to neophodno? Moje misljenje je da svako trazi svoje drustvo i mislim da je vrtic veoma vazan za razvoj deteta. Kinkretno ja nisam isla u vrtic i u predskolskom sam imala problema da se socijalizujem, problem je bio veci i zbog cinjenice da sam u datom trenutku bila jedinica.
bravo za komentar,mislim da ste 101% u pravu,ne nisam vaspitacica
Bravo mama slazem se u potpunosti
Ma ovo je fantastican tekst, divni saveti i upozorenja svima koji zele da se posvete svojoj deci.Nije lako vaspitati dete i pomoci mu da postane ;pre svega dobar covek, skolovan, a i strucan. Zato je pocetak naj vazniji period razvoja licnosti uz struce osobe. Hvala !
Boga mi ne slazem se sa pojedinim mamama… U okolini od 3km imam 4 vrtica… Decu sam vrlo retko vidjala napolju… Zimi su stalno otvoreni prozori… Cak sam jednom dok sam cekala autobus a zima je bila cula razgovor dve vaspitacice tipa, danas cu da sredim da mi sutra pola ne dodju, naporno mi je… Ovo je Srbija!