Деца која се играју сама уче бројне вредне лекције које ће им касније, када одрасту, и те како бити од користи. Рецимо, самостална игра подстиче креативност и независност, помаже детету да научи да само осмишља ситуације, решава проблеме, доноси одлуке.
Родитељи врло често, када чују дете које се у соби игра само или га примете на поду како се удубило у неку игру коју је осмислило, пожеле да се прикључе. Некад је то зато што им је цео тај дечји свет изненада занимљив, а некад због гриже савести што им се дете игра само. Као да је то нешто лоше!
Ево због чега никад не треба да прекидате дете ако се само игра.
Дете се учи да само реши проблем досаде
Деца која умеју сама да се играју немају проблем када, из било ког разлога, немају друштво друге деце или родитељи не могу да се укључе у њихову игру. Они се не ослањају на друге да им организују забаву или осмисле време. Како расту, све више уче да су власници свог слободног времена и да је на њима да осмисле како ће га користити. Због тога ће одрасти у сигурне људе који умеју да уживају и у самоћи.
Подстиче машту
Вероватно вам се, кад слушате своје дете, већ чини како има јако бујну машту. Али пустите их да се заиграју сами и то посматрајте. У тим тренуцима градиће тврђаве и мостове, цртати суперхероје које су сами смислили и правити сценарије вредне да их забележите и сачувате.
Развија социјалну независност
Самостална игра јача осећај самосталности код деце. Знају да им није неопходно да буду у близини других да би им било забавно. И баш та социјална независност помоћи ће им да се осећају сигурно у било којој ситуацији. Било да су на журци сами или у великом друштву, умеће да се осећају пријатно.
Учи их да се утеше сами, онда кад им је то потребно
Деци је важно да знају да смо ту за њих, онда кад им је то потребно, али је важно и да полако, кроз одрастање, науче да сами у себи пронађу утеху. Кроз самосталну игру, то је једна од ствари у којој постају бољи. Јер док се играју сами, они су и вође и следбеници и све ситуације решавају сами.
Постају сигурнији кад су сами
Ма колико желели, не можемо бити у непрекидној интеракцији са својом децом. Нити је њима то потребно. Када ваша деца науче да се играју сама, онда се све мање ослањају на друге одрасле да ће им бити организатори забаве. Такође, постају свесни да то што не седите с њима на поду у игри, не значи ни да их игноришете ни да их мање волите.
Оставља родитељима мало времена за одмор
Родитељима мале деце пауза је увек добродошла. И иако то сигурно није примарни циљ, али ако научите дете да се игра само, имаћете више времена и за предах. А друга добра страна тога је што и деца, гледајући вас, уче да је важно застати и направити паузу. Да сви имају право на то.
А како да охрабрите дете да се игра само?
Некој деци то једноставно лако иде и њихови родитељи не морају да се труде. Али можда је ипак више оне деце која се опиру идеји да се се играју без друштва других. Ево како бисте могли да их охрабрите:
- Поставите им сценарио: Понекад није довољно само рећи „иди, играј се“. Некој деци потребно је да их мало „погурамо“. Зато им понудите опције. Рецимо, можете им направити мини полигон или осмислити зоне у соби (зона са пластелином и другим креативним материјалима), зона са коцкама… Идеја је да им понудите опције и оставите их да сами одаберу и осмисле игру.
- Уздржите се од захтева да се морају играти у својој соби: Деца воле да буду у близини одраслих који чине да се осећају сигурно. У близини оних које воле. Зато им немојте бранити ако желе да то буде у дневној соби. Већа је шанса да ће прихватити игру и у њу се упустити ако се осећају сигурно јер сте све време ту негде, поред њих. Иако не учествујете у игри.
- Будите узор: Ако желите да се ваша деца играју сама, нека виде и вас како неке ствари радите сами. Било да је то читање, одлазак на кафу без друштва или неки други вид самосталног опуштања. Важно је да виде вас како са пуно самопоуздања самостално осмишљате своју забаву, како би то и они умели да ураде сами.