Jedna mama, rođena Zemunka, sticajem životnih okolnosti tokom par godina se više puta selila. Svoje prvo dete dobila je na Malti i posle malo više od godinu dana, posao ih je odveo na sever, u daleku Finsku. Iako su, kako kaže, ljudi pomalo hladni, kao i sama država, za pedijatre i domove zdravlja ima samo reči hvale. Rešila je da nam napiše kako sve tamo funkcioniše i izgleda. Naš je utisak da smo, osim po stručnosti lekara i njihovoj predanosti, mi ipak veoma daleko od Evrope.
Nema čekanja, nema redova
Posebni stacionari u kojima se u Finskoj deca vode na redovne i vanredne preglede ili gde roditelji odlaze ako imaju bilo kakva pitanja ili nedoumice, zovu se Neuvola. Dolazi se tako što se prethodno zakaže telefonom, nema nikakvih redova niti čekanja. Tu se obavljaju redovni pregledi i vakcinacije, a u slučaju da se dete razboli, može se odvesti na pregled tu, ili u dom zdravlja. Ako ste pregled zakazali, dva dana pre pregleda vam šalju poruku da vas podsete.
Pedijatar će s vama razgovarati i satima, ako je potrebno da razjasni nedoumice
U slučaju da roditelj ima bilo kakvo pitanje – kako hraniti dete, kako ga učiti na nošu, šta ako se noću prečesto budi… vrata su mu u Neuvoli otvorena i razgovor sa sestrama i doktorima traje onoliko koliko roditelji žele. Ova mama je sa suprugom pre nego što je dete primilo MMR vakcinu bila na razgovoru koji je trajao sat i po vremena, kako bi joj odgovorili na sva pitanja i nedoumice.
Stacionari često u vrtićima
Neuvola je često u sklopu vrtića. U samim ordinacijama i čekaonici nalaze se dečje igraonice kako bi za decu pregled bio što manji stres. Pregršt igračaka, knjiga i ostalih zanimacija. Za roditelje časopisi i edukativni pamfleti o doziranju lekova, vakcinama itd. Postoji i poseban deo za dojilje sa jastucima za dojenje i ceo red stolova za presvlačenje.
Poznato je da Evropljani generalno ne vole da troše novac na odeću, obuću i slične stvari, te da se trude da uvek sve maksimalno iskoriste. Zato u Neuvoli postoji i mesto gde roditelji ostavljaju stvari koje su njihova deca prerasla i drugi roditelji mogu da se posluže i ponesu kući šta im treba.
Kad je mama Ana bila samo sedam meseci u Finskoj i nije znala jezik, u Neuvoli su se svojski trudili da pronađu nekog ko bi joj prevodio ne bi li bili sigurni da su se sve razumeli. Kad joj na kućnu adresu šalju upute, to je takođe prevedeno. Medicinska sestra koja je zadužena za njih joj je dala svoj privatni broj telefona, za slučaj da im bilo šta treba a ne mogu da dobiju dom zdravlja.
A ovako izgledaju zdravstvene knjižice za decu. Zajedno sa doktorkom, devojčica je lepila cvetiće, a u knjižici se nalaze i utisci doktora o detetu.
Ako roditelji žele privatno da leče dete, najveći deo troška pokriva država
Ako se dete ne vodi u Neuvolu, nego u dom zdravlja, može se zakazati telefonom, lično ili putem interneta. Tu se deca vode kad su bolesna, osim ako roditelji žele da pregled obave u privatnoj ordinaciji. Ako žele, odlaze kod privatnika, i najveći deo troška refundira Kela (državno socijalno osiguranje). Ukoliko je potreban odlazak kod lekara specijaliste, u domu zdravlja ili Neuvoli se dobija vaučer i lista privatnih specijalista kod kojih se dete može odvesti. Vaučer pokriva gotovo ceo pregled.
Vakcinacija nije obavezna
Lekari pitaju roditelje sve detaljno, pažljivo slušaju sve što roditelj ima da kaže. Pre svake vakcine koju dete prima (vakcinacija nije obavezna) odlazi se na razgovor sa lekarom kako bi odgovorio na sva pitanja i eventualne sumnje.
Namera ovog teksta nije da omalovaži naše zdravstvo, posebno ne kada su u pitanju lekari i osoblje. Samo želimo da ukažemo na neke stvari kojima bi trebalo da u budućnosti težimo i koje bi trebalo da tražimo od onih koji su za to odgovorni. Naša deca zaslužuju mnogo više od domova zdravlja i bolnica u kojima je memla i vlaga, gde lekova nema dovoljno, a mame koje žele da ostanu uz svoju decu, moraju da spavaju na stolicama. Mame porodilje takođe zaslužuju više od salame i belog hleba za prvi obrok posle porođaja.
Ali, na koncu, nije bitno šta zaslužujemo, jer ćemo uvek dobiti samo ono za šta se sami izborimo.
Hvala mami Ani Vuletić na informacijama za tekst.
A. C.