Budistički učitelji kažu da je najveći dar koji roditelj mogu dati detetu njegova ili njena lična sreća.
Na ovo je, u jednom od svojih intervjua, podsetio i sada već svetski poznat i priznat psihoterapeut i autor Gabor Mate.
Zbog toga on roditeljima govori da paze na svoj emocionalni život, da prate stres i ne ignorišu ga.
”Tokom prvih nekoliko godina primarni cilj porodice trebalo bi da bude ispunjenje potreba deteta, osećaj sigurnosti i topline. Ma kakve životne ciljeve imali, stavite ih na čekanje i zaista stvorite okruženje u kom će se vaše dete osećati zaštićeno i povezano s vama. To će onda biti dete koje je već dobrim delom spremno za život.” – kazao je Mate u jednom od svojih govora.
Roditeljima sugeriše da ako se u periodu ranog detinjstva svoje dece suoče sa stresom, depresijom, anksioznošću da taj problem rešavaju što je brže moguće, bez odugovlačenja i čekanja da samo prođe.
”Potražite i prihvatite svaku pomoć koja vam se nudi jer, ako to ne uradite, vaše stanje uticaće negativno na dete.” – kazao je Gabor Mate.
On otkriva i da je nauka dokazala da se obrasci povezivanja roditelja prenose na decu.
”To znači da možete napraviti neki intervju s budućim roditeljima deteta koje još nije ni začeto i sa priličnom sigurnošću otkriti kako će to dete kad se rodi i napuni godinu dana reagovati na izazove povezanosti sa bliskim osobama, kako će reagovati kad se bude odvajalo od roditelja i slično. To će, onda, dalje predvideti kako će to dete odrastati, kako će se povezivati s ljudima u svom okruženju kad odraste.” – objašnjava Mate.
Kaže i da ništa u našem telu, pa ni ljudski mozak, nije uslovljeno samo genetikom.
”Uvek kao primer navodim seme. Ako želite da iz nekog semena izraste plod, morate pronaći pravu vrstu zemlje, obezbediti mu onoliko svetlosti koliko je potrebno, hranu koja mu treba da bi raslo. Ljudski mozak se, isto tako, razvija kao odgovor na okruženje. Zapravo, veći deo rasta ljudskog mozga dešava se nakon rođenja, te je stoga uticaj okruženja još važniji. Čak oko 80% razvoja se dešava posle rođenja, najveći deo u prve tri godine života.” – ističe Mate, dodajući da do kraja treće godine mozak deteta već čini 80 do 90% veličine mozga odraslog čoveka. Dok je telo u tom uzrastu tek na 18% onoga što treba tek da postane.
Dakle, to je razlog što su te prve tri godine toliko važne. Najvažnije.
„Šta će se to razviti, a šta neće, zavisi dobrim delom od okruženja. Na primer, dete koje nije uopšte izloženo svetlosti, za nekoliko godine biće slepo. Jer je čulu vida, da bi se razvilo, neophodna svetlost. Isto tako, naša sposobnost za intimne veze, povezanost, za kontrolu emocija, stresa, svi zavise od uslova u kojima je naš mozak rastao” – objašnjava Mate.
A šta su pravi uslovi?
Pravi uslovi su, kaže Mate, odrastanje uz roditelja koji nije pod neprestanim stresom, depresivan, koji je emocionalno dostupan.
”Nije ovde reč o tome da li mama i tata vole dete, to u većini slučajeva možete uzeti zdravo za gotovo. Kao i to da su im namere dobre. Ovde samo govorimo o tome koliko roditelji mogu biti pod stresom, depresivni, isključeni. A što više jesu, to će više negativno uticati na razvoj mozga deteta.