Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Mirjana Gašić ocenila je danas da nastavnici „ne smeju da dozvole da im se ponovi prošla školska godina“ i dodala da će jedan od najvećih izazova tokom predstojećeg polugodišta biti privikavanje učenika na obaveze koje ih čekaju.
Ona je kazala agenciji Beta da je prošla školska godina bila veoma teška i burna, da su prekidi rada uticali negativno na motivaciju đaka i dodala da se nada da će predstojeće polugodište teći regularno.
„Razumem mladalački duh i bunt, ali mi moramo da krenemo sa radom. Ne smemo da dozvolimo da nam se prošla godina ponovi. Posledice bi bile veoma ozbiljne“, kazala je Gašić.
Upitana kakav je položaj prosvetnih radnika nakon potpisivanja novog kolektivnog ugovora između sindikata i Ministarstva prosvete, rekla je da se stanje postepeno poboljšava i da je „saradnja sa državom dobra“.
„Sve ukazuje da će doći do ispunjenja naših zahteva. Imali smo dva povećanja plata. Oformljena je i radna grupa koja se bavi pregovorima sa sindikatima. Nadamo se da će uskoro koordinatori e-dnevnika dobiti naknadu za taj rad“, kazala je portparolka USPRS.
Na pitanje kakav je odnos sindikata sa novim ministrom prosvete Dejanom Vukom Stankovićem, kazala je da su predstavnici USPRS uglavnom sarađivali sa njegovim pomoćnicima i saradnicima.
„Brzo dobijamo odgovore i redovno imamo sastanke. Oformljena je radna grupa sa kojom sarađujemo. Ministar jeste ličnost koja predstavlja ministarstvo i na kraju sve potpisuje, ali mnogo je tu njegovih pomoćnika i saradnika sa kojima mi sarađujemo“, rekla je Gašić.
Po njenim rečima, problemi u obrazovnom sistemu neće nestati samo povećanjem nastavničkih plata, ali to jeste važan korak ka poboljšanju opšteg stanja u prosveti.
Ocenila je da mladi retko upisuju fakultete koji obrazuju nastavnike zato što misle da je prosveta nedovoljno poštovana i loše plaćena.
Dodala je da osim nastavnika matematike, hemije i fizike školama fale i profesori srpskog jezika.
„Još pre dve godine napravili smo jednu strategiju pomoću koje je moguće rešiti taj problem. Naša ideja je da se preduzme analiza potreba u prosveti, ali po regionima. Na primer država treba da ponudi stipendiranje studentima iz Vranja koji će studirati u Nišu ili Beogradu i da se ti studenti nakon pet godina vrate da rade u Vranju“, rekla je Gašić.
Na pitanje kako komentariše situaciju u Petoj beogradskoj gimnaziji i neprodužavanje ugovora nastavnicima koji su aktivno učestvovali u protestima, ona je odgovorila da su članovi USPRS još početkom godine upozoravali na tu mogućnost.
„Zakon je neumoljiv i jasan. Direktor ima pravo po zakonu da bira zaposlene na određeno vreme koje će zapošljavati. Nažalost, zakon je takav i kad imate ispred sebe takav zakon vi ste svesni mogućih posledica. Mi smo upozoravali sve one koji su pomalo romantično i revolucionarno razmišljali. Bilo nam je jasno da će to biti veliki problem i da će posledice biti katastrofalne po mlade kolege koje nemaju rešenja za stalno“, dodala je Gašić.
Rekla je da se nada da će kolege koje su dobile otkaze ipak ostati u prosveti, da bi velika šteta bila da ti ljudi napuste profesiju i da Ministarstvo ne sme dozvoliti da oni odustanu „jer će to biti veliki gubitak po obrazovanje“.
Na pitanje kakav je položaj prosvetnih radnika u Srbiji u odnosu na region, Betina sagovornica je izjavila da su plate nastavnika bolje nego u Makedoniji, ali lošije nego u Hrvatskoj.
Po njenim rečima, država kaska za razvijenijim evropskim zemljama kada je reč o procentu budžeta koji se izdvaja za obrazovanje.
„Kada država raspoređuje budžet, određuju se prioriteti. Kada bi država odlučila da više novca uloži u obrazovanje, to bi bio signal da je prosveta ključna tačka tog društva. Nama su potrebni mladi obrazovani ljudi koji će graditi EXPO, stadione i bolnice“, dodala je Gašić.
Izvor: Beta
Iznenađujuće dobro rečeno od sindikata koji je sve do prošle godine bio prilično radikalan kada je reč o nezadovoljstvu prosvetara. Ovaj odgovor je trezven i racionalan, treba, za početak, to podržati. Dosta je bilo štetnih pobuna.
Ipak, dodao bih nešto što je ovom prilikom izostavljeno. To su tri stvari:
1. Davno najavljivano, a nikad realizovano, pitanje platnih razreda u javnom sektoru. To bi moglo trajno, ili makar na duži rok, da reši pitanje zarada nastavnika.
2. Pitanje finansijske nadoknade za inkluzivno obrazovanje, što je nastavnicima pre više godina nametnuto kao obaveza, a nikad nije finansijski podržano. Uzgred, ogromna većina nastavnika nema adekvatna medicinska i defektološka znanja za teže slučajeve, a od njih se očekuju rezultati. Težak je to posao ukoliko hoćete da se posvetite i tome, ali i napredovanju ostalih učenika, da ih ne zapostavite. U nekim zemljama, koje su svojevremeno bile glavni zagovornici inkluzije, od nje se odustalo, ili se postepeno odustaje kao od eksperimenta koji nije dao očekivane rezultate.
3. Na kraju, primeri koji su ponuđeni kao motiv državi da više izdvaja za obrazovanje nisu baš najsrećniji. EXPO lepo zvuči i gromoglasno se najavljuje kao projekat veka, ali ne mogu a da se ne zapitam – koji će konkretnu korist običan građanin imati od toga? Za ono što zovemo „krupni biznis“ jasno je da će koristi biti, ali svedoci smo da prethodnih decenija umnožavanje bogatstva krupnog biznisa kod nas nije dalo one rezultate koje inače daje u razvijenim zemljama – a to je da celo društvo ide napred i da se povećava životni standard svih.
Takođe, ni izgradnja silnih stadiona, kada ima prioritetnijih potreba, baš i ne doprinosi boljem životu običnog građanina.
Što se bolnica tiče, to je potpuno u redu, i sa tim treba početi što pre.
Ono što nije rečeno, a trebalo bi kada se govori i o obrazovanju, to je da treba maksimalno poraditi na razvoju one grane za koju ova zemlja ima odlične i trajne resurse, a to je poljoprivreda. I to ona prerađivačka koja može doneti velike prihode, udružena i povezana sa velikim parcelama.
Takođe, obrazovanje igra ključnu ulogu i u energetici, kao i „zelenoj tranziciji“ koja je, koliko god se nekada neupućeni podsmešljivo odnosili prema tome, neminovnost i imperativ vremena koje dolazi. Bog nas je nagradio blagoslovenom životnom sredinom, treba je sačuvati, a u isto vreme racionalno koristiti sve njene prednosti.
Slažem se da bi repriziranje školske 2024/2025 bilo dosta pogubno po znanje, ali podsećanja radi kad je krenula korona i prekinuta nastava (nastava na daljinu nije nastava) izgubilo se približno koliko i sad, a onda smo imali još jednu celu nenormalnu školsku godinu za koju sam sam izračunao da je imala 50 od planiranih 180 radnih/nastavnih dana, tako da naše blokade svakako da nama nanose više štete nego koristi, ali smo već kroz ovo prošli.