Uspešniji u engleskom nego srpskom?!
Verovali ili ne, gimnazijalci su na testu iz matematike tačno rešili svega dva od 20 zadataka i tek svako treće pitanje iz srpskog jezika dok su srednjoškolci bili još gori pa su bez greške odgovorili na samo jedno pitanje iz matematike i na svako peto iz srpskog jezika.
Zanimljivo, gimnazijalci su bolji rezultat ostvarili na testu iz stranog nego iz maternjeg jezika jer su tačno rešili svaki drugo pitanje iz engleskog jezika.
Najbolji učenici na mađarskom jeziku
Kad smo već kod maternjeg jezika, najbolje su se pokazali učenici koji pohađaju nastavu na mađarskom jeziku pošto su na testu iz svog jezika bez greške rešili 65 odsto zadataka.
Skoro 40 odsto tačnih odgovora iz istorije i geografije
Generalno, gimnazijalci se nisu proslavili ni na testovima iz ostalih predmeta. Imali su oko 39 odsto tačnih odgovara iz istorije i geografije, zatim 30 procenata “štikliranih” rešenja iz fizike, 27 odsto iz biologije, a iz hemije 24 procenata tačnih odgovora.
S druge strane, srednjoškolci su uz srpski jezik i književnost polagali i pisani deo stručnog ispita. Najveći procenat tačnih odgovora iz stručnog ispita imali su učenici medicinskih škola, tačnije, ginekološko-akušerske sestre – oko 60 odsto, zatim slede medicinske sestre – vaspitači (51 procenat) pedijatrijske sestre (48), kulinarski tehničari (38) i tehničare štampe (37 odsto).
Jedinstven test, ali ne i rezultat imali su i učenici koji se školuju u području rada Elektotehnika – rešili su tačno trećinu zadataka. Najslabiji rezultat ostvarili su (ne)suđeni građevinski tehničari za laboratorijska istraživanja pošto su bez greške odgovorili tek na 14 odsto pitanj
Testirano ukupno 4.067 učenika iz 202 škole
Inače, probna velika matura obuhvatila je ukupno 4.067 učenika koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Pilot testiranje je sprovedeno u 101 srednjoj školi, zatim u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih škola.
Posle svega postavlja se najvažnije pitanje zbog čega su rezultati na ovim testovima bili toliko loši i da li bi učenici gimnazija i srednjih škola bili spremni za državnu mature sledeće godine da nije bilo pandemije?
„U prvom planu procedure, a ne zadaci i rezultati“
Direktor Prve ekonomske škole Milibor Saković koji je učestvovao u projektu pilotiranja državne mature smatra da rezultati probnog testiranja nisu zabrinjavajući
– Testirane su, pre svega, procedure, a ne zadaci i rezultati. Dakle, najpre, smo hteli da uradimo provere šta koja komisija treba da radi, kako se distavljaju i dele testovi, kako se dežura tokom testiranja, ko i kako dežura… To je bilo neophodno kako bismo obezbedili ravnopravnost svih učesnika i naravno tajnost zadataka kada dođe do održavanja državne mature – apostrfora Saković.
Kako kaže, učenici i rezultati testova bili su u drugom planu.
– Učenici nisu imali nikakvu pripremu za ovo testiranje iako su na vreme obavešteni o tome. U mojoj upozorio sam učenike nekoliko odeljenja da će profesori posebno vrednovati njihov rezultat na testu i oni su solidno uradili zadatke. S druge strane, učenici odeljenja koje nisam na taj način motivisao gotovo su kolektivno izašli sa testa posle pola sata. Takođe, i zadaci na ovom testu su drugačije koncipirani u odnosu na nastavu. Zato smatram da je bolje što je državna matura odložena pogotovo u stručnim školama pošto je potrebno prilagođavanje na reformisani nastavni plan i program – naglašava Saković i dodaje da je druga probna državna matura, na kojoj je trebalo učenici da budu u fokusu, bila planirana za ovo proleće, ali je i ona odložena.
Neophodna temeljna priprema i učenika i nastavnika
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov razloge slabih rezultata na probnoj maturi traži u podatku da je 44 odsto gimnazijalaca odgovorilo da zadatke sa testova nisu imali tokom školovanja.
– To pokazuje u kolikoj meri se još razlikuju pitanja iz državne mature u odnosu na ona po nastavnom planu i program. Zbog toga je Forum beogradskih gimnazija još ranije tražio da se odloži državna matura dok god se ne sprovede temeljna priprema i učenika i nastavnika tom završnom ispitu. Nije dovoljno da se sprovede ubrzana obuka nastavnika od dva dana da bi se oni pripremili za reformisani nastavni plan I program – objašnjava Markov.
Državna matura prati PISA testove
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov razloge katasrofalnih rezultata na državnoj maturi traži i u nedovoljnoj motivaciji učenika.
– Oni su ove probne testove doživeli kao nametnut posao preko obaveza koje imaju odnosno kao nešto što nije toliko bitno. Treba imati u vidu da državna matura prati formu PISA testova koji se fokusiraju na suštinsko znanje, a ne znanje napamet. Takođe, pitanje je šta su učenici naučili u ove dve godine tokom onlajn nastave. Sve to zahteva promene principa i metoda rada u školama, a za to je potreban znatno duži period pripremanja i učenika i nastavnika. Možda čak i osmogodišnji period – objašnjava Markov.
Rezultati probne državne mature – srednje škole
predmet procenat tačnih odgovora
srpski jezik 20
matematika 5
Rezultati probne državne mature – gimnazije
predmet procenat tačnih odgovora
srpski jezik 35
matematika 10
Rezultati probne državne mature – srednje umetničke škole
predmet procenat tačnih odgovora
srpski jezik 24
Rezultati državne mature
predmet procenat tačnih odgovora
engleski jezik 50
istorija 39,44
geografija 38,94
srpski jezik 35
fizika 30,95
biologija 26,91
nemački jezik 24,13
hemija 24,02
matematika 10
Izvor: Blic