Резултате ПИСА истраживања домаћа јавност прати искључиво кроз ранг који Србија заузме међу осталим земљама и проценте броја функционално неписмених ученика, и ту се углавном прича о налазима ове студије завршава.
Али ПИСА нуди и обиље занимљивих података о бројним факторима који на посредан или непосредан начин могу утицати на ученичка постигнућа и који могу бити од велике помоћи при трасирању образовних политика сваке земље.
Захваљујући финансијској помоћи Фонда за отворено друштво Србија је ове године учествовала програму PISA Lead Analyst који је омогућио да уједно са подацима о постигнућу наших ученика сазнамо и о другим релевантним анализама за образовни систем Србије, каже за Данас др Марина Виденовић, водећа аналитичарка у ПИСА 2018 у Србији.
Резултати те анализе, у коју је Данас имао увид, сведоче да је изостајање са наставе велики проблем у школама у Србији и по томе смо знатно изнад просека OECD земаља које су учествовале у истраживању. Статистика показује да је четвртина наших ученика неоправдано изостала из школе најмање један дан током две недеље пре него што су радили ПИСА тест; 41 одсто је изостало најмање са једног часа, а 61 одсто ученика је бар једном закаснило на наставу из неоправданих разлога. Изостанци су чешћи код петнаестогодишњака који имају ниже постигнуће на скали читалачке писмености (испод нивоа 2). У овој групи 47 одсто је пропустило бар неки час, а 31 одсто цео дан. Највише неоправданих изостанака праве ђаци који похађају четворогодишње средње стручне школе.
Забрињава податак да се сваки четврти ученик у Србији не слаже са тврдњом да је важно трудити се у школи. Сличан проценат не верује да ће им труд у школи помоћи да дођу до доброг посла. Нешто је већа вера у повезаност између успеха у школи и уписа доброг факултета. Када се укрсте одговори на ова питања издваја се 10 одсто ученика који не верују да ће им школски успех помоћи касније у животу, ни у случају да изаберу факултет, нити у случају да буду на тржишту рада. У поређењу са OECD земљама, приметно је да ученици у Србији знатно мање верују у то да је напоран рад у школи важан. Девојчице нешто више вреднују школу од дечака. Марина Виденовић указује да су проблеми изостајања и ниског вредновања школе међусобно повезани, јер олако изостајање указује на то да ученици, вероватно и њихови родитељи, не верују да се нешто битно пропушта уколико дете не оде у школу.
Недостатак или непостојање адекватних дидактичких средстава омета одвијање наставе 50 одсто школа у Србији, а у сличном броју образовних установа проблем је недостатак или недовољан квалитет физичке инфраструктуре, процењују директори школа. Марина Виденовић указује да у одговорима на поменута питања директори нису исказивали своје задовољство наставним и материјалним ресурсима, него су процењивали колико њихов недостатак омета наставу. Због тога се, додаје, може претпоставити да постоје школе које немају довољно ресурса, али је процена директора да тај недостатак не утиче негативно на наставу.
С друге стране директори високо оцењују компетенције наставника. Према њиховим проценама само пет одсто ученика похађа школе у којима недостатак наставног особља или њихова нестручност утичу негативно на наставу.
У Србији је 44 одсто ученика пријавило је да је током претходних 12 месеци најмање једном било изложено неком од облика школског насиља. Дечаци су у односу на девојчице статистички значајно више изложени насиљу. Предњачи вербално насиље (33 одсто), док је сваки пети ученик био жртва физичког насиља. Када се упореде различити типови школа, долази се до податка да су ђаци који похађају трогодишње школе више изложени насиљу него ученици из OECD земаља. С друге стране, деца која похађају гимназије, медицинске и економске школе су мање изложена насиљу од просека у OECD земљама. Охрабрујући је податак да се више од 70 одсто ученика у Србији слаже са тврдњама које негативно говоре и осуђују школско насиље.
У Србији је око 77 одсто ученика изјавило да њихов наставник српског језика поставља јасне циљеве за учење, што је на нивоу просека у OECD земљама. Око 60 одсто ђака каже да на почетку сваког часа наставник понови оно што су научили на претходним, док је просек у ОЕЦД земљама нижи и износи само 44 процента. Нешто мање од половине ученика (42 одсто) изјавило је да наставник мења садржај лекције или теме која је за већину ученика тешко разумљива, што је на нивоу просека других држава. Половина ученика у Србији изјављује да наставници прилагођавају лекције потребама одељења, док је проценат ученика у ОЕЦД земљама око 56 одсто. У погледу прилагођавања подучавања индивидуалним потребама ученика, ђаци из Србије су проценили да је такав приступ њихових наставника нешто мање присутан (52 одсто) него код наставника у ОЕЦД земљама (54 процента).
Дисциплински проблеми
Из перспективе ученика који похађају школе у Србији, најчешћи дисциплински проблеми на часовима су то што ђаци не слушају шта наставник говори и праве буку и неред у учионици. На пример, један од три ученика пријављује да, на сваком часу или на већини часова, ученици не слушају наставника или да је велика бука и неред, а један од четири ђака каже да наставник мора дуго да чека да се ученици утишају на сваком или на већини часова. Када се ови резултати упореде са онима добијеним у OECD земљама примећује се да већи број ђака из наше земље извештава о дисциплинским проблемима, али разлике нису велике.
– Код нас ученици у нешто већем броју не слушају наставника док говори, што упућује на то да оно о чему наставник предаје и начин на који предаје није у складу са интересовањима петнаестогодишњака – каже Виденовић.
Наставничке плате
У земљама које су учествовале у ПИСА студији анализиран је и распон плата наставника, односно процентуално повећање плате од почетне до највише плате коју може примити. Србија спада у земље у којима је разлика у почетној и максималној плати наставника изразито мала.
аксимално повећање зараде наставника износи само 16 одсто почетне плате, и тај проценат је исти за запослене у основним и средњим школама. У Србији је веће повећање само у односу на Северну Македонију, где не постоји распон у платама наставника. У Румунији плата наставника може бити скоро дупло већа од почетне, у Словенији, Мађарској и Пољској разлика износи око 70 одсто, а у Босни и Херцеговини и Хрватској до 50 процената.
Величина одељења
Према проценама директора школа, просечан ученик у OECD земљи похађа наставу у одељењу које има 26 ученика, док је у Србији у једном одељењу првог разреда средње школе у просеку 29 ђака. У OECD земљама, просечан ученик похађа школу у којој има 13 ученика на сваког наставника. Однос ученик – наставник је у опсегу од скоро 30 ученика по наставнику у Бразилу, Колумбији, Доминиканској Републици и Мексику, до мање од 10 ученика по наставнику у Албанији, Белгији, Грчкој, Мађарској, Исланду, Луксембургу, Малти и Пољској. У просечној школи у Србији на сваког наставника има 10 ђака. У нашој земљи је величина одељења нешто виша од просека, а број наставника према броју ученика нешто нижи од просечног у OECD земљама.
Додатна и допунска настава
У истраживању је испитивано и то да ли школа нуди нешто више од редовне наставе и ваннаставних активности, као што су допунска или додатна настава на српском језику. Две трећине ученика похађа школу у којој се одржава допунска или додатна настава. Ипак, трећини није пружена могућност за овај вид подршке. Податак додатно забрињава уколико се има у виду да су допунска и додатна настава обавезне и у склопу четрдесеточасовне радне недеље наставника.
Детаљнију анализу прочитајте на: Данас