„Гимнастика” просветних власти са фискултуром

У распореду за основце остају три часа физичког недељно, плус један на сваке две недеље у вечерњим часовима

Staff photo by David Leaming SCORE: The pouring rain did not stop these kids including Luke Carey as he breaks free with ball during practice in the Challenger Sports soccer program at Carrabec High School on Tuesday.
.

Министарство просвете одустало је од идеје да се уведу спортске активности, три пута недељно од по пола школског часа (22,5 минута), уз два обавезна часа физичког васпитања седмично. Представници министарства, додуше, нису експлицитно рекли да се одустало од „трансформације” физичког васпитања, већ су напротив, нагласили да ће физичко васпитање у односу на тренутно стање чак добити појачан фонд часова. Наведено је да се сад размишља о новом моделу – по којем би основци имали физичко три часа недељно, плус још један сваке две недеље у вечерњим часовима.

Политика „додај, додај, додај”

– Ми смо у заводу живи изгинули тражећи модел да „вук буде сит и овце на броју”. Прво је почетком године стигао налог министра Вербића да радимо реформу, иновирање, трансформацију, како год је назвали, наставних планова и програма, онда је дошао нови министар и сад су пред нама нови захтеви, а претходни рад је стављен у фиоку – рекла је Елеонора Влаховић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника у Заводу за унапређивање образовања и васпитања. Иначе, ЗУОВ поступа по наређењима Министарства просвете и Националног просветног савета.– Од 2000. године имамо политику „додај, додај, додај”, само да се свима изађе у сусрет, а ниједно стручно друштво није задовољно фондом часова. Сви са којима разговарамо имају исте аргументе као и ви – све је важно и битно и математика и српски и страни језик и историја и техничко, у веронауку и грађанско тек не сме да се дира. Чак смо, да би се свима удовољило, под принудом измислили и категорију обавезни изборни предмет која нигде у свету не постоји. Заиста не знам како ће завод са свим овим да се избори док свако стручно друштво „вуче воду на своју воденицу”, а планови реформе се сваки час иновирају – запитала је Елеонора Влаховић.

Све ово чуло се на прексиноћ одржаном округлом столу на београдском Факултету за спорт и физичко васпитање, који је окупио представнике министарства, удружења педагога физичког васпитања, Националног просветног савета (НПС), Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), декане, професоре у Србији.
Оно што је било занимљиво јесте да је велики број учесника објаснио да је струка, која није консултована око овог неочекиваног проблема, позвала представнике просветних власти да објасне шта се планира са физичким васпитањем, јер све што су досад сазнали – прочитали су у новинама, а не желе да поверују да је истина да им се укида трећи час. Неколико пута је чак поновљено да су медији погрешно интерпретирали министрове изјаве или да су чак ту информацију вероватно измислили.
– Све што досад знамо је на основу рекла-казала у новинама, неки новинар је погрешно протумачио министрову изјаву… Основно питање је зашто се ово уопште ради? Идеја о било каквој иновацији у распореду ће довести до проблема на терену, деца се навикну на један распоред и тај устаљени недељни ритам је најбољи – рекао је председник НПС, др Александар Липковски, професор београдског Математичког факултета.
О идеји о два обавезна часа недељно плус спортске активности три пута седмично од по пола часа, наш лист писао је у више наврата на ударним странама, након изјава министра просвете, па оштрог реаговања друштава наставника физичког који су на то одговорили да „неће да дају трећи час да би се увела информатика”.
Интересантно је и да на скупу нико није желео да изговори да је управо то корен проблема – увођење информатике као обавезног предмета од петог разреда идуће школске године. До проблема ће доћи тек кад информатика „доспе” до седмог и осмог разреда, јер се тада законска ограничења фонда часова драстично крше. Због тога се, незванично сазнајемо, размишља о укидању изборних (шах, цртање, вајање, хор), чиме се добија један час у недељном распореду.
Оно што је остало нејасно након овог скупа, који је на махове био веома буран, јесте како ће се ови часови реализовати. Једна од идеја је да се два часа рачунају у законски дефинисаном оптерећењу ученика од 25 часова, а за трећи час се тражи најбољи модел реализације наставе. Он, рецимо, може да се изводи по моделу наставе физичког или да школа понуди различите активности, попут фолклора, логоровање, оријентиринга. Тај час се неће оцењивати, али ће утицати на закључну оцену из физичког васпитања. Он ће такође бити обавезан, а моћи ће да се реализује у вечерњим терминима и за то ће наставници бити додатно плаћени. Зато ће Министарство школама проследити упутство којим се забрањује да школе издају сале пре 21 часа.
– Како замишљате да се реализују вечерњи часови у школама које раде у две смене? Како да натерате дете које иде пре подне у школу, да и увече иде на тај један час физичког, секцију, како год га назвали? За три године ће можда бити нови људи у министарству, са можда новим идејама… Јасно је да овде држава треба да донесе стратешку одлуку, а не да се од плана одступа како дође нови министар, био он Пера или Жика – рекла је проф. др Снежана Радисављевић са београдског Факултета спорта и физичког васпитања.
Професори су остали чврсто при ставу да су три обавезна часа у недељном распореду минимум, јер је стандард пет часова, на пример, у Мађарској, Француској, Данској, како је рекла проф. др Вишња Ђорђић из Друштва педагога физичког васпитања Војводине. Она је додала да је реалност да су деца три пута гојазнија него њихови родитељи и да по седам сати дневно проводе за рачунаром. Декан новосадског Факултета спорта и физичког васпитања, проф. др Дејан Мадић је нагласио да се струка не бори за један час, нити да наставници не остану без посла, како можда изгледа на први поглед, већ да се боре за здравље нације.
Помоћница министра просвете Весна Недељковић, саветник министра Милош Благојевић и Славица Јашић из истог министарства, поручили су наставницима да немају разлога за страх да ће било ко од њих бити проглашен технолошким вишком, да неће бити отпуштања, икога без норме.
Проф. др Драгољуб Вишњић је рекао да пропуштено знање из природних или друштвених наука може да се надокнади касније у животу, ђаци информатику већ боље знају од професора, а губитак часова физичког васпитања је ненадокнадив, јер дете само једном има седам или 15 година. Осим тога, додао је, од нас многи у Европи уче и свако друго решење било би корак уназад.
Аутор: Сандра Гуцијан
Извор: Политика