Gimnazijalci u klupama nedeljno moraju da provedu 27 sati i to propisuje Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, prenosi Euronews Srbija. Za to vreme, svi đaci uče i prirodne, i društvene nauke, i umetnost, i to bez obzira na njihove afinitete i talente. Da bi mogli da biraju fakultet i profesiju koja ih zanima, moraju da imaju dobre ocene iz predmeta koji im za to zanimanje možda nikad neće biti potrebni. Da li takav koncept pomaže ili otežava srednjoškolcima da ostvare svoj potencijal, ali i koliko se razlikuje od stranih srednjih škola koje su proteklog vikenda imale svoje prezentacije u Beogradu?
Većina stranih programa nudi učeniku da izabere paket predmeta koje želi da proučava i po pravilu oni podrazumevaju manje predmeta nego u srpskim gimnazijama.
Domaće gimnazije nude opšte obrazovanje i obaveznih 15 do 18 predmeta po godini. Ipak iz Foruma beogradskih gimnazija kažu da to srednjoškolcima ne stvara problem da se profilišu i da do 90 odsto njih zna čime želi da se bavi već u trećem razredu gimnazije. Ističu drugi problem koji nastaje zbog obimnog gradiva.
„Tu je upitnije znanje, odnosno sa kojim znanjem oni izađu nego da li mogu da se profilišu u danu kada treba da odgovaraju ili da rade kontrolne i već sutradan se okreću nekom drugom predmetu. To novo gradivo potiskuje gradivo koje su savladali, odnosno znanje koje su stekli učeći onaj prethodni predmet i tako se vrte u jednom začaranom krugu“, kaže Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.
U vreme koje đaci provedu u školi ulaze obavezni i izborni predmeti i aktivnosti. Naš sagovornik ocenjuje da kada se na to dodaju i vannastavne aktivnosti ne ostaje puno slobodnog vremena.
„Mogao bih se složiti da su danas učenici opterećeniji u pogledu obaveznih sati vremena provedenog u školi u odnosu na neke ranije generacije, tamo recimo 90-ih, 80-ih godina“, dodaje Markov.
Početkom 2000-ih nastala je ideja da se i u domaćem obrazovnom sistemu uvede izbornost, ali se od toga 2010. godine i odustalo. Usledile su reforme koje su prema ocenama Foruma beogradske gimnazija više opteretile učenike nego što su doprinele kvalitetu njihovog obrazovanja.
Dragica Pavlović Babić, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za psihologiju obrazovanja na pitanje da li su đaci preopterećeni brojem predmeta u školama i obimnošću gradiva, odgovara da su preopterećeni i jednim i drugim.
„Što se tiče broja predmeta, rekla bih da je tu u stvari suštinski problem, jer mi imamo školu koja radi na tome da dezintegriše školsko gradivo na veliki broj predmeta koji onda među sobom jako slabo komuniciraju, a ideja školovanja ne bi trebalo da bude da mi steknemo što više nekih izolovanih, partikularnih znanja iz različitih oblasti, već naprotiv da imamo priliku da ta znanja integrišemo na smislen način. Kada imate puno predmeta, vi u stvari dižete prepreku da se takva integracija desi u glavama učenika, a bilo bi u stvari dobro da nastava olakšava i podstiče, a ne da otežava te intelektualne procese, jer najniži nivo znanja je to doslovno reprodukovanje, zapamćivanje i doslovno reprodukovanje, ali to znanje nema veliku upotrebnu vrednost“, navela je Babić za Euronews Srbija.