O problemima učenika i manama obrazovnog sistema Republike Srbije, Učenički parlament Gimnazije „Sveti Sava“ iz Beograda napisao je otvoreno pismo Ministarstvu prosvete.
Njihovo pismo prenosimo u celosti.
Poštovani predstavnici ministarstva prosvete,
Učenički parlament u ime svih učenika vam piše ovo pismo, jer smatramo da je stanje škola u Republici Srbiji ogledalo našeg društva. Ono nam daje uvid ne samo u budućnost naše zemlje, nego i svih njenih građana.
Tokom proteklih par godina, kako zbog pandemije, tako i zbog drugih izgovora, problemi u školstvu su bili zanemarivani. Ovim pismom bi voleli da predstavimo probleme kojima se mi, kao učenici susrećemo svakodnevno. Ovo su problemi nas i naših vršnjaka gimnazijalaca širom Srbije, a verujemo i svih učenika u Republici Srbiji.
Izložićemo probleme u nekoliko celina:
Smanjivanje broja predmeta i njihovog nastavnog sadržaja
Ukoliko želimo da unapredimo kvalitet obrazovanja, moramo biti svesni činjenice da učenici imaju između trinaest i osamnaest predmeta godišnje u zavisnosti od smera. Velik broj predmeta i njihovo obimno gradivo nam ne dozvoljava da se posvetimo svakom predmetu pojedinačno. Ako sagledamo obrazovne sisteme u EU, vidimo da ni u jednoj školi ne postoji toliko veliki broj predmeta, a naročito ne onih koji su obavezni. Smatramo da je neophodno da postoje osnovni predmeti i ostvarivanje osnovnih ishoda učenja predviđenih školskim planom i programom. Takođe smatramo da bi bilo neophodno da se učenici mogu kroz školovanje usmeravati izborom predmeta. Trebalo bi da se učenici upoznaju sa opšte-obrazovnim predmetima u osnovnoj školi, da bi mogli da se opredele za željene u srednjoj. Na osnovu takvog izbora, učenici bi dolazili u srednje škole svesniji svojih opcija. Deljenje škole na smerove treba biti reformisano i ne treba se deliti na društvene i prirodne smerove, već učeniku treba dati priliku da bira količinu i vrstu predmetnog sadržaja koji će pohađati. Spajanjem više predmeta u jedan, smanjili bismo broj časova u rasporedu i pritom dobili šire i bolje shvatanje o oblastima. Zato bi možda rešenje bilo da grupišemo predmete: npr. istoriju i geografiju; likovno i muzičko u umetnost i dizajn; biologiju, hemiju, fiziku u primenjene nauke itd.
Vreme provedeno u školama
Još jedan problem je i kvalitet vremena koje provodimo u školama. Nema potrebe da se provodi sedam sati dnevno u jednoj zgradi, a kamoli u jednoj učionici. To dovodi do velike monotonije i nezainteresovanosti učenika za rad. Od vremena koje provodimo u školi, samo mali deo je odvojen na to da se učenici bave svojim potrebama i napretku na individualnom nivou i da se međusobno druže i upoznaju.
Smatramo da se u školski program mora uključiti nastava koja se održava u institucijama kao što su muzeji, fakulteti, pozorišta itd. To bi trebalo omogućiti planom i rasporedom časova kako za nastavnike tako i za učenike. Za sada se sve to svodi na dobru volju predmetnog profesora. Na primer, u Narodnom muzeju bi trebalo da se održava deo časova iz istorije, filozofije, sociologije, umetnosti, geografije i srpskog jezika. Časovi fizike i matematike bi moralo da budu osmišljeni i održavani u Muzeju Nauke i tehnike, Muzeju Nikole Tesle, na fakultetima, kao i drugim institucijama. Takve posete ne bi trebalo da budu organizovane nakon nastave, već tokom nje, jer ova dešavanja ne bi trebalo da oduzimaju slobodno vreme nastavnika i učenika, već da budu u okviru redovne nastave.
Ovaj vid nastave ne samo da bi približilo gradivo učenicima već bi učinilo da učenici postanu svesniji zašto nešto uče,kakva je njegova primena u svakodnevnom životu i možda razvilo neraskidivu vezu između učenika i njegovog budućeg zanimanja. Idealan broj časova bi bio po 5 u toku dana, pri čemu bi izborni predmeti, uključujući i vannastavne aktivnosti ili dopunske nastave bile organizovane kao šesti ili sedmi čas.
Ocenjivanje i načini popravljanja ocena
Način ocenjivanja je kada gledamo spolja prilično jasan. Ocena jedan (nedovoljan) ako ne znaš, ocena pet (odličan) ako u potpunosti savladaš gradivo, ali tu se nameće jedan težak problem. Znanje nije crno-belo, neko zna više, a neko zna manje, neko ocenjuje teže, a neko lakše. Predmeti uglavnom traže četiri ocene po jednom školskom polugodištu, sa izuzecima. Pojedini predmeti, iako imaju fond od 2 časa, u toku nedelje, moraju imati tri ocene u toku polugodišta. To predstavlja problem i za predmetne nastavnike, koji su primorani da smišljaju testove na manjoj količini gradiva, što dovodi do pada kvaliteta ocena. Takođe, kao posledica se javlja fokusiranost isključivo na deljenje ocena i bržem prelaženju gradiva, umesto kvalitetnom predavanju. Učenici smatraju da je to loše po nastavu, jer se gubi poenta predavanja ako je fokus na ocenama i davanju numeričke vrednosti nečijeg znanja. Sve se pretvorilo u jednu opsesiju ocenom. Ona je postala glavni razlog zašto učimo i nastavnicima glavni razlog zašto smo mi u školi.
Što se tiče popravke datih ocena, veoma je raznolik pristup tome i svaki profesor ima svoj način ispravke. Pojedini nastavnici uskraćuju priliku ispravke, neki je ograničavaju da samo nedovoljni imaju priliku da je isprave i to samo na ocenu više. Sve to dovodi do demotivisanja prosečnog učenika. Naročito u slučajevima kad se dobije nedovoljna ocena, jer da bi se ona ispravila, učenik bi morao da dobije sedam odličnih do kraja godine kako bi povratio prosek na odličan, a pojedini predmeti nemaju ni dovoljan fond časova da bi se to ostvarilo. Ukoliko neko dobije takvu ocenu, u velikoj većini se stvara osećaj beznadežnosti i uzaludnog truda. Zar ne bi trebalo nekog učenika, ko se javio i popravio ocenu i ko pokazuje želju za znanjem nagraditi, a ne kažnjavati ga do kraja školske godine zato što jednom nije bio spreman? Ukoliko bi postojao neki striktno definisan način popravke u kom bi se nagrašivao trud i zalaganje, a ne preveliko potenciranje aritmetičke sredine ocena, to bi dalo veću motivaciju učenicima.
Predmeti poput likovnog i muzičkog, su predmeti koji se bave kulturnim obrazovanjem i koji nas uče da razmišljamo na drugačiji način i da razvijamo motoričke i kreativne veštine. Takvi predmeti ne bi trebalo da se ocenjuju brojčano, jer svako ima individualan odnos prema njima i svoju interpretaciju umetnosti. Fizičko vaspitanje takođe spada u kategoriju predmeta koji ne bi trebalo da se ocenjuju, zato što je fizička aktivnost svima neophodna i treba da se prirodno razvija. Prosto nije objektivno ocenjivati individualne sposobnosti i zato predlažemo ukidanje takvog ocenjivanja.
Odnos profesor-učenik
Još jedan problem je nemogućnost adekvatne žalbe na rad nekog profesora. Mi možemo da se obratimo PP službi gde bismo dobili samo priliku da izložimo problem. Uglavnom se sve svede na razgovor PP službe i učenika. Mislimo da to nije korektno, jer kao što učenici moraju da se ponašaju u skladu sa opštim pravilima škole, to isto mora da se traži od profesora. Postoje primeri profesora koji provedu svoju karijeru tako što zanemaruju osnovnu kulturu ponašanja prema učenicima i za to ne iskuse ni jednu opomenu ni “kaznu”. To je narušilo odnos profesor-učenik. Taj odnos mora da se gradi na pedagoški način, odnosno na način gde učenik poštuje profesora, ali gde i profesor mora da poštuje učenika.
Efektivnije kažnjavanje nasilja i delikvencije
Nasilje u školama se dešava veoma često. Sistem kakav je sada naknadno kažnjava prestupnike i čak i kada ih kazni ta kazna je slaba i nema uticaja na dalje ponašanje tog učenika. Konflikti se moraju rešavati mirno, a ne korišćenjem sile. U tom procesu stručnjaci moraju biti maksimalno uključeni. Jačim i efektnijim kaznama bi se vratio autoritet školi i smanjili incidenti koji se dešavaju. Naravno, rešenje ne treba biti samo izbacivanje (ali i ono se mora početi primenjivati ako je potrebno) jer bi to samo dovelo da se problemi sklanjaju iz škole, a ne da se rešavaju konstruktivno.
Državna matura
Po planu učenici već krajem sledeće, tj. 2023/2024. školske godine, bi trebali da polažu državnu maturu, ali se još uvek ne znaju detalji. Da li će se prenositi broj poena sa mature na sve fakultete ili će i dalje fakulteti tražiti da se polaže prijemni ispit prilikom upisa? I dalje nije definisano šta će sve biti na takvoj maturi što se tiče gradiva. Naročito tokom pandemije, gradivo je sažimano i samim tim nije korektno da se uključuje u maturu. Ta matura je uspostavljena kao forma objektivne procene kvaliteta srednje škole, pri čemu treba da se vodi računa o različitostima individualnog znanja, jer nije isto da li pohađate prirodni, društveni ili bilo koji drugi smer ili neku stručnu školu. Pored toga se mora uzeti u obzir da nije u interesu učenika da spremaju predmete koje neće pohađati na fakultetu.
Smatramo da je matura važna, ali se mora mnogo ozbiljnije pristupiti organizaciji i informisanju. Potrebno je i objaviti materijal za državnu maturu bar par godina ranije, jer za razliku od male mature ovde ne postoje priručnici, kao ni zadaci od prethodnih godina. Tokom diskusije na ovu temu smo zaključili da će verovatan ishod te mature biti loš, i zato želimo da se to popravi i da pomogne, a ne odmogne pri upisu u željeni fakultet.
Oskudna opremljenost i zanemarivanje osnovne higijene u pojedinim ustanovama
Iako živimo u 21. veku, i dalje postoji problem opremljenosti najosnovnijim potrepštinama, kao na primer: toaleti kojima nedostaje sapun ili toalet papir, parket koji stoji od kada su škole sagrađene, rupe u zidovima, manjka nastavnog materijala.Sve ovo navedeno i mnogo više od toga, onemogućava da se jedan učenik oseća dobro u školi.
Škole bi morale apsolutno biti opremljenije i to ne samo osnovnim higijenskim potrepštinama već i novijim učionicama, klupama i stolicama, opremljenim kabinetima itd.
Nadam se da će vam ovo pismo pomoći da razumete probleme i svakodnevicu učenika kao i profesora i da ćete u narednom periodu obratiti pažnju na njih, jer svi smo zajedno na istom zadatku-kako učiniti da živimo u boljem i kvalitetnijem društvu u kojem će merilo da bude znanje, umeće, poštenje i to je nešto što bi morali da ponesemo iz škola. Treba sačiniti sistem u kojem je učenje metod unapređivanja sebe. Za takav sistem se borimo ne samo zbog nas već i zbog budućih generacija.
Anđela Božović, Ivan Lukić, Ana Jović