Удружење „Глас просвете Зајечар–Неготин–Бор“ затражило је у саопштењу за јавност неопозиве оставке председника сва четири репрезентативна синдиката просвете, као и чланова главних одбора и других функционера који су, како наводе, својим деловањем или неделовањем допринели садашњем невидном положају запослених у просвети.
У саопштењу, објављеном 11. новембра, поставља се питање кога репрезентативни синдикати данас заправо представљају: запослене у просвети или сопствене синдикалне структуре. Из „Гласа просвете“ оцењују да су просветни радници годинама изложени понижавању, обезвређивању рада и урушавању професионалног достојанства, да су плате наставника и даље испод републичког просека, а да се проблеми гомилају.
Посебно замерају што одредбе Посебног колективног уговора (ПКУ), које сматрају дискриминаторним и неправедним, остају нерешене. Уместо одлучне борбе за права запослених, тврде, синдикална руководства показују недовољну спремност да чују и заступају стварне проблеме просветних радника. Репрезентативност је, по њиховој оцени, постала формална позиција, а не гаранција делотворне синдикалне заштите.
Из удружења истичу да их посебно забрињава чињеница да су три од четири репрезентативна синдиката заступљена у Националном просветном савету. Питају се да ли се тај утицај користи за побољшање положаја запослених или за очување функција и личних привилегија. „Синдикалне функције нису привилегија, већ обавеза и одговорност“, поручују из „Гласа просвете“.
Шест захтева
Удружење је навело шест захтева:
- неопозиве оставке председника сва четири репрезентативна синдиката;
- одговорност и оставке чланова главних одбора и других функционера који су учествовали у доношењу неефикасних одлука;
- јавно полагање рачуна о резултатима преговора, потписаним споразумима и стварним користима за запослене;
- измену спорних и дискриминаторних одредаба ПКУ;
- јасну стратегију за достизање зарада наставника најмање до нивоа републичког просека;
- потпуну транспарентност синдикалних функција, накнада и прихода.
„Не прихватамо више оправдања да се није могло учинити ништа више. Запослени имају право да знају шта је урађено, шта није и ко за то сноси одговорност“, наводи се у саопштењу. Додаје се и да репрезентативност није приватна својина синдикалних руководилаца, већ обавеза према запосленима који су им указали поверење, те да запослени нису дужни да бесконачно плаћају чланарине и чекају резултате којих нема.
Саопштење се завршава поруком да је време да синдикати поново постану „истински заштитници права запослених, а не чувари сопствених позиција“, односно да је време за одговорност, оставке и промене.