Koliko je važno da se neko bavi poslom koji voli posebno je vidljivo u kontekstu škole i učionice, jer složićete se, nije nimalo svejedno ko se nalazi sa one strane katedre.
Nastavnik koji kreira i realizuje časove, zapravo predstavlja primer ponašanja koji učenici svesno i nesvesno modeluju. To najjednostavnije učenje koje se dešava spontano, u tako uspostavljenim odnosima, jeste učenje po modelu, koje može da bude moćno oružje, ako se mudro koristi.
U svakodnevnom životu škole, postoji nekoliko pravilnosti koje vam mogu biti smernice kako biste kreirali atmosferu koja podstiče učenje, sa fokusom na ponašanje nastavnika, jer je to ono na šta svako od nas pojedinačno može direktno da utiče.
Neke od njih se odnose na tehničko-organizacione pojedinosti koje čine da se lakše i bolje realizuje čas i omogućavaju nastavniku da se bavi više suštinom, a manje formom, što je svakako rasterećujuće.
Glavni preduslov da kreirate atmosferu koja je podsticajna za razvoj i učenje, a samim tim i prijatna za rad, je jasna vizija kojim putem treba da usmeravate učenike i svest o tome koji su vam sve postupci na raspolaganju kako biste to i postigli. Kada osvestite koji su sve činioci na koje možete namerno uticati, onda ste već na pola puta ka uspehu.
Svaka grupa učenika je specifična, tako da ne postoji tačan recept za koji se sa sigurnošću može reći da će neizostavno dovesti do željenog cilja. Međutim, postoje i neki univerzalni postupci koji relaksiraju odnose između nastavnika i učenika, a i učenika međusobno. Navodim vam neke od njih koje možete primeniti već danas.
Pozdravite svakog učenika kad ulazi u učionicu
Ova aktivnost, u prvi mah, može da se čini beznačajnom, pa pomalo i čudnom. Međutim, u tom jednostavnom postupku se krije dublji smisao, jer će pojedinim učenicima to možda biti jedini prijatan, pozitivan ljudski kontakt tokom celog dana. Na taj način im prenosite poruku da su važni i da su primećeni, a to direktno utiče na njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.
Čak i sa učenikom sa kojim ste možda prethodnog časa imali neki nesporazum, vašim prijateljskim pozdravom, pre početka časa, poručujete mu da je svaki dan nova prilika da zajedno uradite nešto dobro, bez tereta.
Kreirajte vreme i prostor u kome vladaju jasna pravila koja važe za sve i uvek
Svim učenicima je potrebno da imaju jasnu definisanu strukturu onoga što rade, pa im je i kod nastavnika važno, da osim što poseduje znanja koja se odnose na njegov predmet, on učenicima kroz sve aktivnosti koje se odvijaju na njegovom času prenosi i znanja o tome na koji način upravlja atmosferom u učionici.
To se najbolje postiže tako što se učenicima na samom početku uvek jasno definišu i izlože očekivanja koja se pred njih postavljaju po pitanju znanja i ponašanja.
Kreirajte svoju malu kolekciju pravila
Onih koja se odnose na tehnička pitanja koja vam sigurno oduzimaju dosta vremena i energije na dnevnom nivou, a mogu se rešiti prilično elegantno.
Na primer:
● Naučite đake da, kada uđu u učionicu, odmah ulaze u prostor za učenje i rad, te da svoje aktivnosti usmere na pripremu tog procesa.
● Kreirajte zajedničku proceduru podele i predaje kontrolnih, pismenih zadataka.
● Definišite kako se nadoknađuju provere i odgovaranja propuštene zbog opravdanih izostanaka
● Dogovorite se o načinu na koji mogu da zadobiju vašu pažnju bez ometanja ostatka razreda (da, mislim na beskrajno dozivanje učiteljice, nastavniče/ce)
● Kakva je prostorna organizacija za različite oblike rada koje povremeno sprovodite (rad u paru, rad u grupi, radioničarski rad)
Ovo je samo nekoliko primera koji su najčešće tačke spoticanja u dnevnom rasporedu. Vi ćete svakako u svom radu pronaći koje je to segmente potrebno urediti, tako da te jasno definisane procedure služe svima kao olakšanje u veoma gustom rasporedu.
Na početku je važno, kako bi se nova pravila ustalila, da ih se, najpre vi dosledno pridržavate, a kada je potrebno, i učenike podsećate na njih dok ih u potpunosti ne usvoje.
Komunikacija usmerena na pozitivna ponašanja
Kao nastavnik koji želi da bude kreator dobre atmosfere u učionici značajno je da vodite računa o svojoj komunikaciji, tako što ćete se fokusirati na dobro u situacijama. Na taj način kreirate atmosferu koja nagrađuje pozitivna ponašanja i menjate fokus u spornim situacijama.
To ne znači da će neprijatne i konfliktne situacije nestati i da se neće dešavati, nego da ćete vi svesno birati na šta ćete se fokusirati u njima i reagovati biranim rečima, a samim tim i vaši učenici, jer kao što smo rekli oni vas gledaju i modeluju.
Tako svojim ponašanjem učenike učite da čak i kada imaju potrebu da kažu nešto što predstavlja kritiku upućenu nekome, neka ona bude konstruktivna i izrečena uz uvažavanje ličnosti i osećanja onog kome govore.
Naučite ih kako da daju konstruktivnu kritiku, tako što će najpre istaći nešto pozitivno, a zatim govoriti o tome šta im smeta i na kraju završiti umirujućom porukom svom sagovorniku, jer će tako osigurati da on zaista i čuje to što su hteli da kažu.
Ove veštine možete provežbati zajedno, za početak na situacijama u kojima nisu mnogo emocionalno upleteni, a koje im omogućavaju da budu i kritični i ohrabrujući. Vežbanje ovakvih debata, u kontrolisanim uslovima, može im izgraditi veštinu izražavanja slaganja i neslaganja sa nečijim mišljenjem, bez konflikta.
Ulaganje energije u ovakve poduhvate nije uvek nešto što će se biti brzi povratak investiranog vremena i truda, ali u ovim plodovima koji sporo sazrevaju, sa slašću će uživati svi uključeni akteri, nastavnik, učenici, a posredno i roditelji, jer će se otpor prema radu i učenju drastično smanjiti.
Autor: Aleksandra Krstić-Jović, master pedagog