Od ukupno 67.226 đaka sa položenom malom maturom u prvom roku 62.817 raspoređeno je i upisano, 30 je zvanično neraspoređeno
Posle prvog kruga upisa u srednje škole 1.420 učenika ostalo je neraspoređeno, od tog broja u drugom krugu upisano je 1.255, a bez rasporeda ostalo 30 đaka. Otuda je u prvom roku 135 osmaka odustalo od upisa u srednju školu − na prvi pogled. Samo malo dalja analiza pokazuje da je u stvari, mnogo više malih maturanata zagubljeno na prelazu iz osnovnog u srednje obrazovanje pod kapom Ministarstva prosvete. Ako se usredsredimo samo na one koji su ovog juna izašli iz klupa osmog razreda i položili završni ispit, čak 4.379 njih posle prvog roka ostalo je − negde. Za sistem oni su praktično nevidljivi jer nisu među raspoređenima ni među neraspoređenima po „Konkursu za upis u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji za školsku 2020/21. godinu”.
Evo i kako: od populacije osmaka (67.226) koji su ove godine završili osmoletke, položili malu maturu i stekli pravo da nastave obrazovanje u srednjim školama, njih 62.817 upisano je u prvom roku (61.562 u prvom krugu i 1.255 u drugom krugu), svega 30 ostalo je zvanično neraspoređenih, jer su bar pokušali ali nisu uspeli da se domognu srednjoškolskih klupa. Moramo napomenuti da su podaci koje analiziramo, na zahtev „Politike” dobijeni iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Do brojke s početka računice fali skoro 4.400 đaka, ne nužno odlučnih da odustanu od daljeg školovanja, ali sasvim izvesno nezainteresovanih da popune listu želja.
Neka od te dece, može biti, nastaviće obrazovanje u školama čiji osnivač nije državni sistem prosvete. Recimo, u Vojnoj gimnaziji koja po konkursu Ministarstva odbrane godišnje dočekuje stotinak prvaka. Ili, u privatnim srednjim školama kojih je u Srbiji iz godine u godinu sve više, a za sada ukupno 70 verifikovanih, tako da broj đaka koje upisuju nije baš zanemarljiv. Neki će obrazovanje nastaviti u internacionalnim ili verskim školama, a neki će otići u inostranstvo. Svakako, među trenutno „nevidljivim” osmacima u ovoj generaciji ima i onih koje će statistika svrstati u stopu odustajanja od školovanja. Dokumentacija resornog ministarstva svedoči da je u junu ove godine evidentirano ukupno 68.853 učenika koji su po redovnom ili programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih stekli pravo da polažu malu maturu i time završe osnovno obrazovanje, računajući i učenike koji su isto pravo stekli ali nisu iskoristili prethodnih godina. Ukoliko taj spisak skratimo za broj osmaka koji su ove godine pohađali osmi razred i izašli na završni ispit 17, 18. i 19. juna (67.226), pa i 159 učenika koji su iz osmoletki izašli ranijih godina ali su polaganju završnog ispita pristupili sada, ispostavlja se da je u prvom roku − 1.468 osmaka, iz nekog razloga, odustalo od izlaska na malu maturu.
U vreme trodnevne provere znanja za kraj osnovnog obrazovanja u kolektivima osmoletki, od đaka do direktora, bilo je pojedinaca sa sumnjom da su inficirani koronom, pa i obolelih od kovida 19. Nije to poremetilo upisnu proceduru, ali je nametnulo pitanje kako će malu maturu polagati osmaci ako imaju simptome ili potvrdu da su „pokupili” novi virus. Da nije bilo mnogo takvih slučajeva uveravali su nadležni iz prosvetnog vrha, pa tim povodom nisu uvodili nova pravila. Držali su se davno utemeljenog, da đaci koji su u prvom roku bili sprečeni da izađu na malu maturu zbog bolesti, pa i korone, ili iz drugih razloga kao što je smrtni slučaj u porodici, novu šansu imaju u avgustu.
Ukupno 1.386 učenika iz opravdanih razloga, koje su blagovremeno javili osmoletkama, nije izašlo na polaganje završnog ispita. U poređenju sa podacima iz prethodnih godina taj je broj nešto veći (0,4 odsto), procenjuju u resornom ministarstvu. Svi će dobiti priliku da se srednjoškolskih klupa, prema upisnim pravilima, domognu već sledećeg meseca, ali izvesno je da je neće svi iskoristiti, jer srednje obrazovanje nije obavezno.
Izvor: Politika