Cuperlativ je drugi stepen poređenja u srpskom jeziku. Gradi se dodavanjem perfeksa NAJ na komparativ (prvi stepen poređenja). Bitno je napomenuti da se superlativi pišu kao jedna reč:
NAJLEPŠI,
NAJPAMETNIJI,
NAJBRŽI,
NAJBOLJI.
Kod građenja superlativa prideva koji počinju sa J, superlativ se piše sa oba slova J;
NAJJAČI,
NAJJEDNOSTAVNIJI
NAJJASNIJI.
Neki pridevi se ne mogu komparirati, te samim tim nemaju ni superlativ. To su svi pridevi osim opisnih i jednog dela gradivnih (kako ćete, recimo, komparirati vuneni?), ali ovde spadaju i pozajmljenice, npr: FER, KUL itd. i neki pridevi koji već znače najviši stepen poređenja, npr: OPTIMALAN (ova reč već znači NAJBOLJI) i MINIMALAN (ova reč već znači NAJMANJI).
Stoga je nepravilno koristiti oblike „najoptimalniji”, „najminimalniji”, kako često imamo priliku da čujemo ili pročitamo u medijima.
Da dodamo: u srpskom jeziku postoji i nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima za komparaciju, pa za njih kažemo da imaju nepravilnu komparaciju. U te prideve spadaju:
dobar – bolji – najbolji
zao – gori – najgori
veliki – veći – najveći
mali – manji – najmanji