Група наставника који подржавају студентску борбу, а која окупља више од 5000 људи, упутила је јавно писмо просветној инспекцији која ових дана обилази школе у блокади и врши ванредни надзор.
Њихово обраћање преносимо у целости.
„Поштовани,
Обраћамо вам се као као људи који су некада били и ваши учитељи и наставници, данас можда заједно са вама чине све да ваша и наша деца одрасту у моралне, честите и образоване људе.
Ако бисмо кренули по Закону (а „не би било ове крви да је било све по закону…“), да ли бисте могли да потврдите да се Закон остварује по члану 7, да је у школама наше и ваше деце обезбеђена заштита детета, ученика и запосленог од дискриминације, насиља, злостављања, понашања које вређа углед, част или достојанство…
Или бисмо већ ту застали.
Годинама чинимо све што можемо да образовање у Србији сачувамо од даљег урушавања. Боримо се са обимном администрацијом. Заједно са децом савладавамо огромне и компликоване планове и програме.
Чинимо све да им приближимо градиво које често превазилази њихове могућности, зрелост и време које им преостаје након предугих школских часова. Ипак, успевамо, колико деце нам је завршило велике школе… па отишло из земље …
Трпимо насиље, у школи и на улици. Безбедност је, и нама и деци, често и све више угрожена. Сви смо сведоци са каквим смо се страшним дешавањима сусрели због система који, мало је рећи, не функционише.
Људски живот у постојећем систему не значи ништа.
Одговорност за (не)учињено не постоји.
Не можемо да се ослонимо на тужилаштво, не можемо на правосуђе.
Челници Владе и државе прете мржњом и осудом обојених медија.
Деца су нам на улицама, по снегу и минусу данима, ћуте мислећи на мртве!!!
Да ли је то младост какву желимо у Србији?
Па на њу да шаљемо батинаше и капуљаше да их ућутка, да заувек ућуте и пусте нас да иструнемо у мочвари неправде, неслободе, неморала, незнања, приучености, неодговорности, бахатости, бруталности, лажи, лажи, лажи…
Неће деца!
И у праву су.
Ко смо, ако их не подржимо?
А рекли су нам – ЗА НАШУ ДЕЦУ!
Е па, хајде онда, за ту нашу децу, размислите. Ви сте ти који сада треба да следите пример својих колега које су рекле НЕ инспекцијском надзору у школама, надзору над остваривањем наставе, закључивања оцена, планова за надокнаду… у време када нема надзора за трагедије због којих нам је земља у црнини.
Не иде, мртви нам шапућу у гробној тишини на улицама и трговима наших градова, не иде…
Ослушните ту тишину, сада је тренутак да се усправите!
Заједничко је то светло на крају тунела!
Сви смо у истој борби.
За ОБРАЗовање!
За нашу децу.
Оставите школе на миру, ако хоћете да преживе.
Зарада и преживљавање нас просветних радника…други пут