Melissa McKay, predsednica Instituta za digitalno detinjstvo iz SAD-a, krajem 2025. godine otkrila je da je njen sin — koji još nije ni napunio 13 godina — dobio mejl od Google-a. U mejlu je pisalo da će na 13. rođendan moći samostalno da ukloni roditeljski nadzor sa svog naloga. Bez njenog znanja, bez njenog pristanka. Objavila je snimak ekrana na LinkedIn-u i zapalila iskru koja je brzo prerasla u veliku javnu raspravu — jer su hiljade roditelja shvatile da se isto dešava i njihovoj deci.
Kako se to dogodilo?
Da bismo razumeli šta se desilo, moramo se vratiti korak nazad. Google ima servis koji se zove Family Link, lansiran 2017. godine. Radi se o alatu koji roditeljima omogućava da nadgledaju i upravljaju digitalnim životom svoje dece — mogu odobravati ili blokirati aplikacije, postavljati ograničenja vremena ispred ekrana, pratiti lokaciju deteta i filtrirati neprimerene sadržaje.
Većina roditelja koji su koristili Family Link mislila je da je to čvrsta zaštita. I bila je — ali samo do određene tačke.
Zašto je 13. godina ta magična granica?
Google se branio time da prati zakon. U SAD-u postoji zakon pod imenom COPPA (Children’s Online Privacy Protection Act), koji ograničava prikupljanje podataka o deci mlađoj od 13 godina. Kada dete navrši 13, ta zakonska zaštita prestaje — i dete pravno postaje „punoletno“ u svetu digitalnih podataka.
Upravo tu leži ključni problem koji su kritičari istakli: Google koristi taj zakonski minimum ne da bi zaštitio porodice, već da bi što pre migrirao korisnika iz kategorije „dete sa ograničenjima“ u kategoriju „standardni korisnik“ — to jest, korisnik čiji se podaci mogu slobodnije prikupljati i koristiti za oglašavanje.
Jednostavno rečeno: kada vaše dete navrši 13, postaje profitabilnije za Google.
Šta se dešava kada dete „diplomira“?
Kada 13-godišnjak prihvati Google-ov poziv i ukloni roditeljski nadzor, roditelji gube pristup sledećim stvarima:
– Više ne mogu blokirati aplikacije ni sadržaje
– Gubi se mogućnost praćenja lokacije deteta
– Nestaju ograničenja vremena provedenog ispred ekrana
– Safe search filteri koji blokiraju neprimerene sadržaje se isključuju
– Dete može dodati platnu karticu i kupovati putem Google Play-a, YouTube-a i sličnih servisa.
Sve to jednim klikom — bez razgovora sa roditeljima, bez njihovog znanja.
Kritike su bile višestruke i žestoke.
Prvo, forma komunikacije. Google nije pitao roditelje da li žele da se njihovom detetu pošalje takav mejl. Roditeljima je, u najboljoj varijanti, stiglo obaveštenje — ali tek nakon što je dete već primilo svoju poruku sa uputstvima. Odluka nije bila roditeljska. Bila je Google-ova.
Drugo, jezik mejla. Google je celu stvar uokvirio kao „diplomiranje“ — kao da je roditeljski nadzor nešto od čega treba „odrasti“, a ne zaštitni mehanizam koji postoji s razlogom. Kritičari su upozorili da takav jezik kod dece stvara jasnu poruku: roditelji su prepreka, a sloboda je ono što nudi Google.
Treće, uzrast od 13 godina nije zrelost. Stručnjaci za razvoj dece ističu da 13-godišnjaci emocionalno i kognitivno jednostavno nisu opremljeni za sve što donosi potpuno slobodan pristup internetu — od eksplicitnih sadržaja, do kontakata sa nepoznatima, do reklamnih mehanizama koji ciljaju tinejdžere.
McKay je u pismu Federalnoj trgovinskoj komisiji SAD-a (FTC) navela da „omogućavanje maloletnicima u ovoj kritičnoj fazi razvoja da ukinu roditeljski nadzor, čak i kada roditelji izričito žele da zadrže te zaštite, predstavlja jasno kršenje dužnosti brige.“
Šta se desilo na kraju?
Pod pritiskom javnosti, Google je brzo reagovao. Kompanija je objavila promenu politike: od sada, tinejdžeri koji žele da uklone Family Link nadzor moraju dobiti eksplicitno odobrenje roditelja. Dete ne može jednostavno kliknuti i biti slobodno — mora proći kroz roditeljsku saglasnost.
Promena je dobrodošla, ali mnogi stručnjaci ističu da je do nje došlo tek zbog javnog pritiska, a ne zbog proaktivnog promišljanja o bezbednosti dece.
Šta to znači za vas kao roditelja?
Ova priča je podsetnik na nešto što lako zaboravimo u svakodnevnoj gužvi: digitalni alati koje koristimo za zaštitu dece imaju svoja „sitna slova“. Kompanijama koje stoje iza tih alata nije primarna briga dobrobit vašeg deteta — već poslovni model.
Nekoliko praktičnih saveta:
Razgovarajte sa detetom o digitalnom nadzoru — ne kao o kazni, već kao o zaštiti. Ako dete razume zašto neka ograničenja postoje, manje je verovatno da će ih pokušati zaobići.
Redovno proveravajte postavke aplikacija i servisa koje vaša deca koriste. Politike se menjaju, i promene se ne najavljuju uvek glasno.
Koristite Family Link ili slične alate, ali ne slepo. Znajte šta te aplikacije zapravo mogu — i šta ne mogu.
Pitajte se koliko vaše dete zaista zna o svom nalogu. Mnoga deca znaju više o svojim digitalnim mogućnostima nego što roditelji pretpostavljaju.