Da li ste se nekada pitali kako to da lagani novčić bačen u reku odmah potone, a čamac ili splav napravljen od teških balvana ostaje na površini vode? Intuitivno bismo rekli da tela velikih masa, odnosno težina lakše potonu, ali ovaj primer to demantuje. Postoje i brojni drugi primeri u kojima tela zanemarljive mase tonu dok tela ogromne mase i zapremine plivaju po površini tečnosti. Ako sposobnost tela da se održava na površini vode ne zavisi od njegove mase niti od njegove zapremine, od čega onda zavisi? Pa upravo od odnosa ove dve veličine koja se naziva gustinom tela. Gustina je fizička veličina koja karakteriše svaku supstanciju i predstavlja količnik mase i zapremine:
ρ = m / V
Različite supstancije se razlikuju po gustini. Kada je gustina tela manja od gustine fluida, telo pliva. Kako je gustina gvožđa 7800 a gustina vode 1000, to će i metalni novčić, zbog veće gustine, potonuti u vodu. Drvo, čija je gustina 800 , plivaće po površini vode.
Pokreni simulaciju i proveri da li će cigla, stiropor, aluminijum ili led plivati ili potonuti u bazen napunjen vodom. Napravi kocku od svog materijala, izaberi masu i zapreminu i proveri kako se menja gustina kocke. Da li kocka tone ili ostaje na površini vode?
| Preuzmi! |