Маме су сасвим посебне врсте људи. Воле снажније него ико, брину више него што би требало, спавају мање него што наука тврди да је могуће. И, наравно, спремне су за своје дете свет да окрену наопачке, ако је то потребно.
Ипак, све то постаје још посебније ако је та мама истовремено и васпитачица. То је, онда, неко коме је љубав према деци уткана у сваку пору, коме је брига за друге више задовољство него посао и ко зна да воли „туђе” дете скоро као своје.
А која је то друга важна карактеристика, осим стрпљења и преданости, која краси готово сваку васпитачицу. Ми бисмо рекли креативност. А то колико једна васпитачица може да буде креативна и предана, показаћмо на примеру Игњатове маме Душице Стаменковић Вићентијевић.
Она има 30 година, сина Игњата који ускоро пуни две и бебицу која ће свет угледати у децембру ове године. До скоро, своју креативност испољавала је на радном месту, радећи са децом у вртићу, а користећи, папир, маказе, боје, лепак… Сада је то заменила потпуно другачијим „састојцима” како би на лицу свог сина сваког дана видела осмех када угледа тањир.
„Неретко људи из моје околине имају негативне коментаре и сматрају да је овакав вид игре сувишан, јер се храна једе, њоме се не игра, а и да је то узалуд потрошено време. Ја не мислим тако. Сматрам да је веома важно подстицати развој маште и креативности код детета, од најранијег детињства, и то кроз различите активности и игре. Па зашто то не би била и храна? То је мало уложеног времена зарад много заједничког смеха и радости.” – каже Душица.
И после нека неко каже да васпитачице нису посебне.
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
Напишите одговор