Mame su sasvim posebne vrste ljudi. Vole snažnije nego iko, brinu više nego što bi trebalo, spavaju manje nego što nauka tvrdi da je moguće. I, naravno, spremne su za svoje dete svet da okrenu naopačke, ako je to potrebno.
Ipak, sve to postaje još posebnije ako je ta mama istovremeno i vaspitačica. To je, onda, neko kome je ljubav prema deci utkana u svaku poru, kome je briga za druge više zadovoljstvo nego posao i ko zna da voli „tuđe” dete skoro kao svoje.
A koja je to druga važna karakteristika, osim strpljenja i predanosti, koja krasi gotovo svaku vaspitačicu. Mi bismo rekli kreativnost. A to koliko jedna vaspitačica može da bude kreativna i predana, pokazaćmo na primeru Ignjatove mame Dušice Stamenković Vićentijević.
Ona ima 30 godina, sina Ignjata koji uskoro puni dve i bebicu koja će svet ugledati u decembru ove godine. Do skoro, svoju kreativnost ispoljavala je na radnom mestu, radeći sa decom u vrtiću, a koristeći, papir, makaze, boje, lepak… Sada je to zamenila potpuno drugačijim „sastojcima” kako bi na licu svog sina svakog dana videla osmeh kada ugleda tanjir.
„Neretko ljudi iz moje okoline imaju negativne komentare i smatraju da je ovakav vid igre suvišan, jer se hrana jede, njome se ne igra, a i da je to uzalud potrošeno vreme. Ja ne mislim tako. Smatram da je veoma važno podsticati razvoj mašte i kreativnosti kod deteta, od najranijeg detinjstva, i to kroz različite aktivnosti i igre. Pa zašto to ne bi bila i hrana? To je malo uloženog vremena zarad mnogo zajedničkog smeha i radosti.” – kaže Dušica.
I posle neka neko kaže da vaspitačice nisu posebne.
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
[ot-video]
[/ot-video]
Napišite odgovor