Родитељи-шминкери посебна категорија, настала последњих десетак година, у порасту константном, при тиме све се мање тиче робних марки, а све више поремећених односа, модела учења и убијања детињства и онога што оно собом носи, тј стварање малих снобова још од рано школског узраста и све их је више у предшколском периоду. Сигурно сте их приметили, а ако су они ван вашег домашаја, можете их препознати по њиховој деци.
Да кренемo од најмлађих нараштаја. Девојчице и дечаци долазе у немалом броју офарбане косе у вртић. Ту страхоту не умањује чињеница да је боја перива. Долазе и са праменовима, сребрним преливима, дечјим вештачким ноктима, јер су лакирани нокти у девојчица предшколског узраста већ пассе. Гледају то друга деца, збуњена, пожеле слично и само најупорнији родитељи успевају да одоле тренду. Девојчице на себи редовно имају превише чипкане хулахопке и све чешће су у штиклама за девојчице?! Да ли битан податак да међу родитељима који овај тренд подржавају има озбиљних, начитаних интелектуалаца, признатих у свом послу, умањује ову страхоту. Не, напротив. Шта се дешава у њиховим главама оног момента када уђу у те уврнуте радње и пожеле то за своју децу? Искрено, проблем и решење проблема или блаже речено, решење и одолевање оваквим изазовима ствар је коју само родитељ може да реши, док он још поспешује уврнутост!
Девојчице у првом разреду основне школе долазе са много накита на себи, ок и у најскупљим крпицама, са ставом „Баш ме брига, може ми се“, крај цитата, лично сам чула ђаче прваче да ов изговара. Дакле, далеко да је само физички изглед деградиран и да се детету одузима право да буде дете, прља се, носи комотну одећу, смеје се и шали, већ је и став тужан и ружан. Бахат, безобзиран, у почетку према вршњацима, при томе невероватно изгледа како ови опасни имају њух да препознају васпитану децу и касније сву ту грозоту неваспитања и непоштовања преносе на наставни кадар, старије људе, у превозу, парку. У бископу или којим случајем позоришту дижу ноге на седиште испред себе, прегласно коментаришу, телефонирају и праве квази звезде, а наше болесно друштво их још негује.
У петом разреду основне школе девојчице исправљају или уврћу косу са пеглом за косу! Носе безобразно много новца, јер је блам понети било шта од куће за ужину, остају до 22h и касније напољу. Свађају се у почетку са околином, а онда све чешће са онима који су их таквима направили. Ни тада слепи родитељ не види да црвено за узбуну звониииии, већ кривце и одговорне траже у систему, околини, правилима…Илустрације ради, познаник ми је рекао да се у Грчкој дружио са људима различитих профила и да је већина децу облачила нормално, куповале су се удобне патике, прихватљивих цена. Каже, „Тако обичне патике су куповали много имућнији од моје породице, а када смо дошли у Србију одједном је мојој ћерки од суштинског значаја била марка и цена патика које ће носити.“ Он и породица су се летос одселили из Србије.
Да ли то мајке и очеви од малих ногу хоће добро да удоме своју децу или још горе да на њима зараде? Да ли баш ни мрву свести немају да упопашћавају некога кога су силно желелли, мада и ту се другачије приче чују, од обећао јој је да ће оставити коцку, ако роди треће. Еј, животе па са ким се ти заправо коцкаш када ти је ово мотив да родиш? Која је идеја водиља родитеља када на некој прослави у касне сате поведу дете, јер оно баш хоће са њима, да би оно читаво вече са својих четири године провело на телефону? Што сте и ишли на прославу ако немате где мало дете да оставите, је ли толико важније једење, пијење, виђење од детета и његових природних потреба…
Мајко над мајкама, што дете своје мучиш и детињство му ускраћујеш, јеси ли била вољена као дете, јесу ли те мазили, причали са тобом? Да ли си стварно носила штикле у деветој години и вештачке нокте и трепавице? Јесу ли те против воље удали за некога или си сама пијанца бирала, а можда ти је само досадно у твом животу препуном новца, а празном на сваком другом месту. Шта год да је разлог твог незадовољства, немаш права да уништаваш дечји живот и радост и директно утичеш на још неколицину деце, јер је твоје бахатао, уместо вољено и прихваћено!
О, оче над очевима, јеси ли био жељено дете или су те цео живот гуркали? Да ли ти је тата проводио време по кладионицама, а мама сама увек са вама остајала или си у изобиљу растао, па је то једино мерило богатства које познајеш? Јесу ли те у нечему што си силно желео да урадиш твоји родитељи подржали или баш ништа ниси желео? У чему си стварно добар осим имању новца и моћи, јесу ли то твоји највећи домети? Можда су те силно волели и учили да цениш рад, а ти баш овакву контру ударио, у то сумњам. Који год да је порив у теби, да се поносиш правећи од сопственог детета никоговића, не смеш то да радиш, против људскости је!
Већ ми је зло, даље низ наставите сами, јер сам, на жалост, сигурна да имате овакве и сличне примере у свом окружењу.
И шта даље, драги родитељу, кога мислиш да тачно моделујеш и у кога ће дете да ти израсте?!
Ивана Вана Станисављевић
Извор: Родитељаствоиодрастање