Удружена просвета Србије, која себе описује као мрежу окупљених просветних иницијатива, асоцијација, школа и запослених у образовању, упутила је јавности саопштење под насловом „Удружена просвета Србије захтева одговорност, полагање рачуна и оставке руководстава репрезентативних синдиката просвете!“. У њему траже неопозиве оставке председника сва четири репрезентативна синдиката просвете, као и да одговорност преузму чланови главних одбора и сви синдикални функционери који су, како наводе, својим одлукама, поступцима или пасивношћу допринели данашњем незавидном положају просветних радника.
„Кога данас представљају репрезентативни синдикати?“
Саопштење отвара питање на које, како оцењују, нико више нема право да избегава одговор: „Кога данас представљају репрезентативни синдикати – запослене у просвети или сопствене руководеће структуре?“
Аутори саопштења подсећају на стање у просвети: „Годинама сведочимо урушавању материјалног, професионалног и друштвеног положаја просветних радника. Рад наставника и ненаставног особља се обезвређује, њихово достојанство доводи у питање, а зараде и даље не одражавају значај, одговорност и сложеност посла који обављају.“ Према њиховим речима, нерешени проблеми се гомилају, а спорне и неправедне одредбе Посебног колективног уговора и даље су предмет незадовољства и оправданих захтева запослених.
Синдикалним руководствима замерају и то што нису преиспитала сопствени рад: „Посебно је поражавајуће што су, упркос бројним упозорењима, протестима, штрајковима и јасно исказаном незадовољству запослених, синдикална руководства показала недовољну спремност да суштински преиспитају сопствено деловање и преузму одговорност за постигнуте, односно изостале резултате.“
Поручују да репрезентативност није циљ сама по себи: „Репрезентативност синдиката није сама себи сврха. Она је обавеза да се интереси запослених заступају, штите и бране.“
Питање утицаја у Националном просветном савету
Посебно их забрињава то што су представници три од четири репрезентативна синдиката заступљени у Националном просветном савету. Указују да та позиција подразумева могућност утицаја на образовну политику и положај просветних радника, па постављају питање: „колико је тај институционални утицај заиста искоришћен у интересу запослених, а колико је остао на нивоу формалног присуства и очувања постојећих позиција?“
Мандат који се враћа
Удружена просвета подсећа да синдикалне функције нису привилегија, трајно занимање нити лично власништво појединаца, већ мандат који се добија од запослених и који подразумева одговорност, проверљиве резултате и спремност на преиспитивање сопственог рада. Порука је јасна: „Ко не може или не жели да заступа интересе оних који су му поверили мандат, мора да буде спреман да тај мандат врати.“
Одбацују и уобичајена оправдања: „Не прихватамо да се одговорност своди на објашњења о неповољним околностима, ограниченим могућностима и компромисима који су наводно били неизбежни.“ Додају да запослени имају право да знају шта је у њихово име договорено, шта је потписано, шта је испуњено, а шта није, ко сноси одговорност за такве исходе, као и да учествују у доношењу одлука које руководство треба да им представи.
Шта се захтева
Удружена просвета Србије у саопштењу наводи седам захтева:
- неопозиве оставке председника сва четири репрезентативна синдиката просвете, „као чин преузимања одговорности за досадашње резултате синдикалног деловања“;
- преиспитивање одговорности чланова главних одбора и других синдикалних функционера, „уз утврђивање њихове појединачне одговорности за донете одлуке и пропуштене прилике“;
- јавно и потпуно полагање рачуна „о резултатима преговора са Владом и надлежним министарствима, потписаним споразумима, преузетим обавезама и њиховом стварном утицају на положај запослених“;
- преиспитивање и измену спорних и неправедних одредаба Посебног колективног уговора, „у непосредном дијалогу са запосленима и њиховим представницима“;
- јасну, конкретну и временски одређену стратегију „за достизање зарада наставника најмање до нивоа републичког просека, уз даље унапређивање материјалног и професионалног положаја свих запослених у образовању“;
- потпуну транспарентност синдикалног рада, „укључујући податке о синдикалним функцијама, накнадама, приходима, расходима и располагању средствима прикупљеним од чланова“;
- отварање простора за стварно учешће запослених у одлучивању, „без монопола постојећих руководећих структура и без потискивања независних иницијатива и гласова из школа“.
„Не тражимо укидање синдиката“
Из Удружене просвете наглашавају да њихов захтев није усмерен против синдикалног организовања: „Не тражимо привилегије за било кога. Не тражимо укидање синдиката, нити оспоравамо право запослених да се организују и удружују. Напротив, захтевамо да синдикати поново постану оно због чега су и основани – организације које припадају својим члановима и које постоје ради заштите њихових права и интереса.“
Истовремено поручују: „Не пристајемо на синдикални монопол, на затворене кругове одлучивања и на представљање запослених без стварне одговорности према њима.“ Запосленима поручују да њихово поверење није безусловно: „Запослени нису дужни да бесконачно плаћају чланарине, прихватају неуспехе и слушају оправдања. Њихово поверење није неограничено, а њихово стрпљење није обавеза.“
Закључују: „Просвета није власништво синдикалних руководстава. Синдикати нису сами себи сврха. Репрезентативност без одговорности је само празна форма.“ По њиховом мишљењу, дошло је време да се отвори озбиљно питање будућности синдикалног организовања у образовању, његове демократске контроле и стварне одговорности према запосленима.
„Не желимо козметичке промене, нити смене ради смена. Желимо суштинску промену односа према онима у чије се име говори и од чијег се рада живи.“ Последње редове чине три слогана: „ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ОДГОВОРНОСТ. ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ОСТАВКЕ. ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ГЛАС ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА ЗАИСТА ЧУЈЕ!“