Дељење високих оцена без покрића кроз основно и средње образовање велико је друштвено зло.
Даје лажну слику о школама, а ђацима неће помоћи кад једног дана буду морали да покажу реално знање. На ово упозоравају педагози, а колико су у праву показују и резултати пријемних испита на којима чувени вуковци остваре више него скроман резултат. Неки освоје невероватних нула бодова, а мало “бољи” добију свега десетак поена (од могућих 40), и то из предмета из којих су током школовања имали – све петице.
Отрежњење и за децу и за родитеље буде болно, али просветари нису изненађени. Са давањем нереалних оцена, почне се у нижим разредима основне школе, где има и по 20 ученика са свим петицама, тако се настави до мале матуре, а та пракса прелије се и на средње школе.
При упису на факултет, одликаши се обично залете на најтеже и најпопуларније, који траже знање, што се испостави као непремостива препрека и показатељ колико су заваравани високим оценама. Површан однос према оцењивању довео је до хиперпродукције вуковаца којих има десет пута више него пре 30 година.
Ко је крив? Родитељи који притискају наставнике, или наставници који иду линијом мањег отпора. Или школе које се утркују која ће имати бољи успех, а наставник који држи строге критеријуме, трпи притисак целог колектива да “попусти”. Све потпомаже и Министарство просвете, критикујући образовне установе када им пада просечна оцена, тумачећи то као попуштање у раду.
Можда би сви у том ланцу требало да послушају декане факултета који тврде да најбоље резултате на пријемном и током студија покажу ђаци који из школе донесу стабилно знање, а то обично нису они са свим петицама у књижици. Зато децо и родитељи, – јурите знање, а не оцене.
Извор: Новости