Упис у специјализована одељења за ученике обдарене за информатику и рачунарство доживео је дебакл, јер је од 13 гимназија у којима постоје ова одељења квоту успело да попуни само четири.
Изузетно лоши резултати су забележени у Београду, где је од око 130 ученика, пријемни испит положило само 33. У београдског гимназији “Свети Сава” од 20 планираних, уписано је само пет ученика, у Осмој само један, а у Земунској троје. Kвоту је успела да попуне једино Прва београдска гимназија, а ван престонице новосадска гимназија “Јован Јовановић Змај”, Шабачка и Митровачка.
У Првој крагујевачкој гимназији, од планираних 40 ученика, уписано је 22, а по једно одељење ће успети да формирају нишка гимназија “Бор Станковић” и “Светозар Марковић” у Јагодини. У Ужичкој гимназији уписана су само два ђака, у гимназији у Сомбору троје, а у Гимназији “Свети Сава” у Пожеги 12, од предвиђених 20.
У Министарству просвете јуче нисмо добили одговор шта ће бити са овим ђацима, с обзиром да је услов за формирање одељења да их има најмање 15. И у другим средњим школама са специјализованим одељењима има доста празних места. Међу математичким одељењима, квоту је у потпуности испунила само Математичка гимназија у Београду, док, рецимо, у ивањичкој гимназији у одељење за обдарене није уписан ниједан ђак.
Ирена Брајевић, директорка Осме гимназије у Београду, каже за Данас да су одељења за ученике обдарене за информатику и рачунарство ове године београдске гимназије добиле први пут, али да је информација о томе стигла касно, свега два дана пре почетка пријављивања ученика за полагање пријемног. Други проблем је што ни школе, ни ученици нису били детаљно обавештени о начину полагања пријемног испита, односно да нетачан одговор доноси негативне бодове.
Брајевићева каже да су деца била затечена, јер нису знала правила, те да се раније никада нису срели са таквим начином оцењивања, нити је то објашњено у Kонкурсу за упис ученика у средње школе Министарства просвете. У том конкурсу само пише да се за упис у ова одељења полаже тест из математике, на којем се може остварити максимално 240 поена, а да би се положио пријемни потребно је најмање 120 бодова.
С друге стране, Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије у Београду, каже за Данас да су београдске школе први пут ове године добиле та одељења, али да је очигледно да се ни оне, али ни ученици нису довољно спремили. Огњановић каже да је пријемни за информатичка одељења био неупоредиво лакши од пријемног за математичка одељења, те да се систем са негативним бодовима и код њих примењује и да, чак и да су ученици били детаљно упознати са њим, то не би много променило слику. Он објашњава да су задаци на пријемном испиту са вишеструким избором, те да су негативни бодови уведени као једна врста корекције да се не би десило да ученик насумичним погађањем заради поене. Огњановић је уверен да ученици нису били довољно информисани о увођењу информатичких одељења, јер је, с обзиром на популарност ИТ струке, немогуће да се у Београду пријавило само стотинак заинтересованих. Он сматра да ће већ идуће године бити неупоредиво више кандидата. Прва београдска гимназија је успела да попуни квоту за информатичко одељење, јер су се уписали ђаци који су у Математичкој гимназији положили пријемни (који се признавао и за информатичка одељења), али су остали испод црте.
Нераспоређено само 1.470 ђака
Јуче је објављен распоред ученика по средњим школама и образовним профилима, а данас и сутра распоређени ђаци ће се уписивати. Kако нам је речено у Министарству просвете, 84 одсто ученика је распоређено по некој од прве три жеље. У првом кругу је распоређено 64.337 ученика, од тога по првој жељи 39.084, по другој 10.142, а по трећој 4.858 ђака. Нераспоређено је 1.470 ученика, а за њих је преостало 2.946 места у трогодишњим и 5.334 места у четворогодишњим образовним профилима.
У трогодишње образовне профиле је уписано 10.515 ученика, а у четворогодишње 53.822, од чега је у гимназијама 15.763 ученика. У Министарству кажу да су и ове године најтраженији образовни профили из подручја рада здравство и социјална заштита. Међу најпопуларнијих 16 образовних профила у Србији, половина је у медицинским школама. Велико интересовање је владало и за електротехничара информационих технологија у електротехничким школама, као и профиле у Ваздухопловној академији у Београду, где је било места само за најбоље ученике.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас