Два сата дневно на Инстаграму и Фејсбуку, забрана скроловања током ноћи, утишане нотификације за време школе и већа контрола родитеља – Мета је најавила један од најозбиљнијих пакета ограничења за малолетне кориснике својих друштвених мрежа до сада.
Вест звучи прилично радикално, посебно ако имамо у виду да говоримо о компанији чији пословни модел у великој мери зависи управо од тога колико времена корисници проводе на њеним платформама.
Ипак, постоји важна ствар коју треба знати пре него што закључимо да ће и деца у Србији ускоро моћи да проведу највише два сата дневно на Инстаграму.
Нове мере резултат су споразума компаније Мета са државним и територијалним тужилаштвима у САД и за сада се односе на малолетнике на територијама обухваћеним тим споразумом. Дакле, није реч о глобалној забрани која од данас важи и у Србији.
Али оно што се догађа јесте важно. И вероватно показује у ком правцу ће се правила за друштвене мреже и малолетнике убудуће кретати.
Два сата – и крај
Једна од највећих промена јесте дневно ограничење коришћења Инстаграма и Фацебоока.
Малолетни корисник моћи ће да проведе највише два сата дневно укупно на ове две платформе. То значи да се време проведено на Инстаграму и Фејсбуку сабира, а Мета би требало да узима у обзир и више налога ако утврди да припадају истом малолетнику.
Посебно је важно што дете неће једноставно моћи да кликне на „искључи ограничење“ и настави да скролује.
За промену ограничења биће потребна дозвола родитеља.
Другим речима, ово више није само она врста упозорења коју смо сви навикли да затворимо једним додиром.
Од поноћи до шест – нема скроловања
Друга велика промена односи се на ноћно коришћење друштвених мрежа.
Од поноћи до шест ујутру малолетницима би требало да буду недоступни Фид, Приче, Претрага и Рилс, као и могућност објављивања садржаја.
Ово ограничење посебно је занимљиво у светлу све већег броја истраживања која проблематично коришћење телефона у вечерњим и ноћним сатима повезују са каснијим одласком на спавање и лошијим сном код адолесцената.
Мета, дакле, први пут иде корак даље од поруке „време је за спавање“ – и уводи период у ком одређени делови апликације неће бити доступни.
Док траје школа – тишина
У оквиру нових правила предвиђен је и својеврстан School mode.
Од 8 до 15 часова „пуш” нотификације биће аутоматски утишане. Постојаће одређени изузеци, између осталог за директне поруке и безбедносна обавештења, али идеја је јасна: телефон би током школског дана требало мање да се бори са наставником за пажњу детета.
Поред тога, тинејџери ће добијати упозорења након сваких 15 минута непрекидног коришћења, као и када укупно дневно време проведено на платформама достигне 60 и 90 минута.
Сама упозорења, наравно, нису нарочито револуционарна. Много је важније то што долазе заједно са стварним дневним ограничењем.
Мање алгоритма, мање лајкова
Још једна промена могла би да буде важнија него што на први поглед изгледа.
Малолетници ће имати могућност да користе хронолошки фид, уместо фида којим управља алгоритам препорука. Родитељи ће моћи и да захтевају да такво подешавање остане укључено.
Зашто је то важно?
Зато што бесконачно скроловање није случајно дизајнирано тако да нас задржи још „само минут“. Алгоритми непрестано процењују шта ће привући пажњу конкретног корисника и нуде му управо такав садржај.
Хронолошки фид ту петљу донекле прекида: корисник види садржај према времену објављивања, а не само према процени система шта ће га најдуже задржати пред екраном.
Предвиђена је и могућност искључивања аутоматског пуштања садржаја, док ће број лајкова и реакција код малолетних корисника бити подразумевано скривен.
Мета планира и да ограничи малолетницима приступ одређеним филтерима који симулирају естетску хирургију или екстремне промене изгледа.
Родитељи добијају много више информација
Промене се не односе само на оно што дете може да ради.
Родитељи добијају знатно више могућности надзора.
Моћи ће, између осталог, да добију обавештење ако дете повеже додатни налог, као и информације о покушајима мењања појединих заштитних подешавања. Предвиђена су и упозорења везана за интеракције са потенцијално сумњивим налозима.
Постоји, међутим, један важан изузетак.
Директне поруке нису обухваћене дневним ограничењем, ноћном блокадом и School mode-om.
Образложење Мете јесте да тинејџери треба да задрже могућност да комуницирају са породицом и пријатељима чак и када су други делови платформе закључани.
А шта од свега овога важи за децу у Србији?
Најновији пакет мера, укључујући ограничење од два сата и ноћну блокаду, део је споразума у САД и не значи да ће дете у Србији од сутра аутоматски остати без Инстаграма након два сата коришћења.
Али Мета је и пре овог споразума почела да шири посебне заштите за малолетнике широм света.
Teen Accounts, односно посебни налози за тинејџере, донели су строжа подешавања приватности, ограничавање контаката са непознатим особама и рестриктивније препоруке садржаја. Мета покушава и да процени да ли је корисник заправо малолетан чак и када је приликом отварања налога унео старији узраст.
Током августа компанија је проширила и систем родитељских упозорења повезан са претрагама садржаја о самоубиству и самоповређивању за тинејџере чији родитељи користе опцију надзора.
Дакле, део заштитних механизама већ јесте глобалан. Оно што за сада није глобално јесте управо овај најстрожи пакет ограничења.
Годинама је доминантна порука родитељима била отприлике иста: контролишите колико вам дете користи телефон, разговарајте с њим, поставите границе, укључите родитељски надзор.
Све је, практично, било на породици.
Нове мере полазе од другачије претпоставке: ако је производ направљен тако да привлачи и што дуже задржава пажњу детета, онда одговорност не може бити само на детету и родитељу. Део одговорности мора да сноси и компанија која је тај производ направила.
Мета сада чак позива и друге велике платформе, пре свега ТикТок и Јутјуб, да прихвате слична правила. Уколико би се велике платформе договориле око заједничког стандарда, предвиђена су и још строжа ограничења – укључујући могућност спуштања дневног времена на сат по апликацији и дужу ноћну блокаду.
Да ли ће се то заиста догодити и да ли ће оваква правила једног дана постати стандард и ван САД, укључујући Србију, за сада не знамо.