Закони које завршавамо донеће промене, вратићемо Министарству ингеренције које су му одузете, као што је постављење и разрешење директора, али и низ других. Циљ је да установе које су и сада напредне још више напредују, каже министар Младен Шарчевић
Распуст за ученике у централној Србији није додатно продужен, што је изазвало револт ђака на друштвеним мрежама; министар просвете упозорио је директоре и секретаре школа да неће толерисати расипање новца на судске поступке који нису морали да се десе, у припреми је сет просветних закона којима се иде у реформу. Све су то теме за разговор са Младеном Шарчевићем, министром просвете, науке и технолошког развоја Србије. Али, за почетак се намеће његово образложење да је дуже одлагање наставе због грипа тешко надокнадити. Зашто?
“Ми смо живели у држави где ни штрајк од пола године и бомбардовање ништа нису реметили, а ово сада је испало спорно. Два дана дужег распуста је подношљиво, једна субота ником неће недостајати, друга може да се организује у ходу, али губитак од пет дана захтева да се мења структура другог дела распуста. Немојте лоше схватити, али људи су већ уплатили аранжмане, испланирали зимовање, љутиће се и туристички радници и многи други”, каже Шарчевић: “Школски календар донет је прошле године на чудан начин. Новим законом покушавамо да дамо спољни оквир, а средине ће саме да утврђују критеријуме на основу којих ће се правити прекиди у настави. У развијеном свету мањи прекиди су на 5-6 недеља, није добро да деца буду много одсутна, али ни стално у настави.”
*А краћи часови, не само као надокнада?
У свету су часови дужи, трају и до сат времена.
*Под условом да није само предавање или само испитивање.
Неке традиционалне вредности треба сачувати. Много већи проблем је у моделу и начину рада. Ако желимо да избегнемо репродуктивно учење и знање, то захтева дужи пут. То се не може учинити декретом, променом закона нити вољом министра, то мора да буде друштвена потреба. Шта то значи? Морамо прво да “уредимо” прве људе који треба да брину о томе, директоре. Имамо 38 одсто школа које имају јединице и двојке у спољашњем вредновању, па већ у јануару крећемо у обуку и лиценцирање директора. Први пут директори ће се бавити квалитетом јер ће то бити услов за избор, неће се бирати ничијом вољом, нити по партијској и синдикалној припадности. Наставни процес, резултати школа и образовања највише зависе од директора, он даје импулс школи, он је педагошки руководилац, организује рад, унапређује га и, ако је он слаба полуга, како ћете допрети до наставника?
*Кажете да 38 одсто школа има укупну оцену један или два, а у већини школа је просечна оцена ученика изнад 4. Како је то могуће?
Да ли тозначи да су деца паметнија од директора и наставника? То значи да морамо да поправимо критеријуме који су драстично пали и не одражавају стварно знање ученика.
*Какве оцене директори и наставници имају у тим школама?
Говоримо о укупној оцени свих процеса у школи. Слажем се да многим школама није дата најобјективније јер се, између осталог, не ради предметни надзор. Конкурс за 200 спољних сарадника покренут је јер у заводима за унапређивање квалитета и вредновање наставе не раде најинвентивнији наставници, као некад, та тела немају снаге да то процене на најадекватнији начин, зато смо узели спољну помоћ. Кад кренемо у даљу евалуацију школа имаћемо бољи алат и знаћемо где треба интервенисати, кога би требало да обучимо.
*Како изгледа добра основна школа, шта треба да буде ако нећемо ово што имамо? Колико предмета, којих, шта ће се и како оцењивати?
Мора да се промени цела парадигма о којој причамо. Рецимо, оцењивање је сада процена квантитета знања ученика које се ради на стандардни начин и наставник је тај који прогнозира, а формално, већа закључују оцене. Када добијете петицу из физичког, музичког, техничког, изборног предмета – не потцењујем те предмете – имате довољно петица да анулирате математику, физику. Тако добијате “квазиуспех”.
Нигде у свету нема овакав број и избор предмета, дан траје исто, а нове вештине које се стичу кроз информатику, здравствено, па хајде, и сексуално, саобраћајно образовање, добијају значај. То су питања изборних програма или програма који се и кроз садашњи курикулум могу прожети или се појављују кроз више предмета, па их треба повезати. Не можете отварати 18. или 19. предмет, морате знати колико траје дан, колико час, али и знати да у свету постоје школе које могу да обухвате део тога.
Ништа се битно не мења, и даље имате предмете који постоје, али садржина и начин рада су битне теме, где ће се промена видети већ 2017. Хоћемо да се растерећење програма деси кроз међунаставна повезивања и заједничка планирања. Дете ће лакше да схвати романтизам или епохе историје кроз заједничку обраду теме, уместо кроз 4-5 предмета. Лакше учите кад схватите пројекат који на крају следи.
Функција учења мора да се уклапа са стратегијом.
*Стратегијом образовања?
Стратегија је списак лепих жеља и до 2020. не може се остварити јер захтева једносменски рад, дужи боравак деце у школи, већу запосленост људи, а ми све имамо обрнуто. Али, ако дигитализујемо процес, а то ћемо кроз пројекат Е-просвета, брзо ћемо кренути напред. Ове године ће 200 школа бити добро опремљене и дигитално зреле, како се то каже, сви запослени ће бити спремни и да раде дигитално.
*Где је тих 200 школа?
Конкурс ће показати где су. У Београду су вероватно спремнији, али није поента да се само из Београда крене. За ту причу немамо озбиљна средства у буџету него партнере, Мајкрософт, Телеком, НИС, Хуавеј. Ускоро расписујемо конкурс и ако буде успешан као за спољне сараднике, имаћемо нови људски ресурс који ће помоћи да се квалитативни процеси десе брже него што ми очекујемо.
Закони које завршавамо донеће промене, посебно кровни о основама система образовања и васпитања. Засада имамо две кључне тезе – вратићемо Министарству ингеренције које су му одузете, као што је постављење и разрешење директора, али и низ других. Циљ је да установе које су и сада напредне још више. напредују Систем оцењивања ћемо доградити и школама дати могућност да се брже осећају аутономним.
*И родитељи?
Неки су амбициозни, неки нереални преко мере, али морају да схвате да је свако дете за нешто створено, а да се то не вреднује амбицијом да имају све петице. Ако знамо да ученик има знања за четворку и школа оствари тај резултат с њим, то је добар резултат школе, ако пребаци четворку, то је фантастичан успех. Међутим, ако подбаци, онда нешто није у реду.
*Које школе су четворка и петица, мимо посебних, попут Математичке гимназије?
Имате примера колико хоћете, медицинске школе у Ваљеву и Краљеву, Техничка школа у Ужицу, Пољопривредна у Ваљеву… Кад уђете у те школе, чак и ако нисте из просвете, видите да све функционише. Такве школе ће бити привилеговане и директори добити лиценцу без полагања, остали морају да се обуче. Ради се и оптимизација мреже, што није рађено деценијама. Данас имате по три, четири сродне техничке школе у истом месту, зато радимо нове начине повезивања школа већ за следећу школску годину. Ангажовали смо локалне самоуправе, Привредну комору и Националну службу за запошљавање, и по упитнику радимо пројекцију уписа. Неће бити револуционарна јер је то немогуће, али видећемо прогнозе, видећемо шта иде у прилог дуалном образовању. Дуално се појављује и на факултетима. У сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, Комором и факултетима техничких и економских наука, покренућемо нове дуалне профиле. Сваки послодавац жели обученог радника, и жели да га види још у току образовања.
Ту су и локалне самоуправе битне, помињали смо сјајну Пољопривредну школу у Ваљеву, одлично уређену захваљујући инвентивним људима, али у Ваљеву нема агрокомплекса, све је пропало, па је питање да ли ћемо тај ресурс уништити или ћемо рећи привреди – у Ваљеву имате фантастичан људски ресурс. Имате и обрнут случај: Чачак је воћарски крај, има одличан факултет, сјајан Институт за воћарство, али нема средњу пољопривредну школу. Неће ваљда само људи из економске и техничке школе да иду на тај факултет?
Код нас транзиција није завршена у главама. Ја сам рођен у социјализму, који нисам бирао, каријеру ћу завршити у капитализму, који нисам бирао, али морамо се прилагодити околностима. Дуално образовање није фама, читава Европа га ради, не постоји само швајцарски или аустријски модел, постоје и прелазни модели. Наше медицинске школе су увек имале праксу, и шта сад? Да наставимо да их школујемо за иностранство, а нама ће ускоро недостајати тај кадар?
*Дуално образовање ће зауставити одлив младих?
Одлив ћемо зауставити оног дана кад будемо развијена држава. То нису успеле ни много развијеније земље, попут Мађарске. Међутим, има и повратних линија, рецимо у ИТ сектору…
*Њих је лакше вратити, добре су плате, могу на даљину да раде.
Нема разлога да се не десе и добре плате и посао ако има интереса. Ја не могу да говорим у име Владе и других министарстава о развоју друштва, то превазилази моје ингеренције, али ако говоримо о образовању оно мора бити у духу времена. Не можемо ми једини да радимо пешке, а читава Европа електронски, не само дневнике, да родитељ добије брзу информацију, већ и тестове, да се види шта је добро, шта треба мењати. Сада се ради по слуху, а мора се системски прићи свему.
*Ви долазите из приватног школства, у чему се разликује од државног?
Не правим такву разлику. Нису све приватне школе основане да би се квалитетно бавиле образовањем, неки су их основали ради зараде, лакшег стицања диплома, а лично сам се бавио само квалитетним образовањем, ушао сам у најбоље међународне програме ИБ које ради мали број школа у свету и рангирање факултета по том моделу је “најтврђе”. Изазов оснивачу представља улазак у најжешћу међународну утакмицу, где су стандарди врло високи, оцењивање екстерно, без прилике да га улепшавате својим петицама. Мало њих је кренуло тим путем. Радио сам и у државном систему, трудио сам се да у складу с могућностима подигнем ниво наставе. Добра школа може у сваком сектору да уради шта хоће, важно је имати тим, повући енергију. Предност приватне школе је што себи дајете више слободе за креативност и брже спровођење идеја.
*Што се додатно плаћа.
И ово бесплатно је плаћено. А најгоре је кад платите нешто неквалитетно.
*Следећа степеница су факултети.
Била је природна потреба да се отварају приватни факултети, то је освајање тржишта, а међу њима има веома добрих и озбиљних људи који су то довели до високих стандарда. Сада покушавамо законом да те стандарде учинимо универзалним, информације јавним, а кључна је реченица – ја после факултета идем да радим. Ако се студенти с неког факултета добро запошљавају, то је порука и њима и родитељима. Ако неко уписује факултет зарад маме и тате, дипломе и седам година студирања, нека одмах погледа портал Доситеј, где је јасно препорука шта јесте, шта није за студирање. Индиректним показатељима довешћемо многе ствари у ред. Друго, неће моћи да се оснивају факултети с позајмљеним простором…
*То деценијама слушамо!
Погледајте законе и видећете да то до сада није било решено законом, али ако нешто трули 20, 30 година може ли за неколико месеци да се реши? Не постоји чаробни штапић, али постоји могућност да се системски приступи. Ми смо за неколико месеци сваки проблем маркирали и покушавамо да их решимо.
*Видите ли разлику између деце, родитеља и наставника пре 30, 40 година и данас?
Огромне су разлике. Ја радим 37 година и код мене се сви понашају на неочекивано добар начин, уљудно, васпитано и причамо искрено. Неселективност кадрова у просвети почела је одавно, има ту честитих људи, али верујте, када бисмо питали децу и родитеље, 30-40 одсто наставника не би требало да ради у школи.
*Како ћете те људе оспособити да буду пожељни наставници?
Обучаваћемо их, терати да се обуче. Кад сам ја био млад директор у државној школи узео сам методику свих 73 предмета, као да ћу да полажем испит; није било обуке, али мислио сам да треба да знам, да могу да причам с колегама кад обилазим часове. Сада се приступа синдикално, а директор је чиновник Министарства.
*Слаће га опет у Ивањицу?
Слаће, не баш у Ивањицу, али кад буде нови закон, биће јасна правила. Ако имамо секретаре школа, правнике, који не поштују и не штите закон него чувају леђа директорима и неким параванима, нећемо знати шта се тамо дешава. А онда: “Министре, спасавај”! Како, кад немам ингеренција?
*Ваша плата је око сто хиљада…
Пре пет месеци, кад сам сам себи одређивао, била је много виша, а сада је 89.000.
*…Колика је плата учитеља и наставника?
Четрдесет и нешто хиљада.
*Може ли се с том зарадом озбиљно радити посао у просвети?
Те две стари апсолутно нису повезане на начин на који их повезујете питањем. У време Анте Марковића плате су биле 1.200 марака, окрене се коло среће, па у хиперинфлацији 2-5 марака. Као директор сам био у стању да кажем колегама да су лоше радили и за 1.200 и за пет марака.
*То није одговор.
Ево вам други пример, неће лекар да уштеди на операцији зато што је лоше плаћен. Спољна мотивација је важна, у приватном здравству је лекар много боље третиран и плаћен, али нису сви отишли. Држава даје колико има. Ја се залажем да буду плаћени према вредновању квалитета; то значи платни разреди не само према другим групацијама него и унутар система. Код мене у установи има пет нивоа плата и лако можете да склизнете и напредујете. Можемо да установимо сличан модел.
*Када ће професор имати плату од које може пристојно да живи?
Ја нисам премијер ни министар финансија, али и унутар истог буџета могу се правити разлике. Морате знати да ми имамо приказану запосленост већу него што јесте, хаос у тзв. технолошким вишковима. Морали смо да разбијемо много жабокречине да нам нос изађе ван. Имаћемо интересантан разговор са синдикатима, очекујем да се укључи и Министарство финансија и да направимо план рационализације и уштедимо новац који сада лажно приказујемо као плате. И да брже достигнемо остале. Не лажно. Министарство никада није спроводило причу са отпремнинама, ми смо резервисали 1.200 отпремнина за ову годину.
*Где је вишак, у језицима, математици, уметничким предметима?
Није вишак у предметима. Мешетари се бројем ђака, примају се деца с периферије у централне школе и тако добија одељење више. Реално, ту је држава “прескочена”. За школу са осам одељења имате комплетан менаџмент као за школу са 50, греје се зграда од 5.000 квадрата за 200 ђака, зато што их је некада било 1.200, а на сто метара имате исту такву зграду. Све је то повезано. Добар менаџер зна да се може уштедети на грејању, тимовима, методологији учења страних језика, све до сертификата. Нема ту велике филозофије – ако је држава сиромашна, не може просвета да буде богатија, надајмо се да ће се држава развијати и да ће је просвета пратити, али при томе унутрашња расподела не мора да буде линеарна. Како ћете платити бољег наставника?
*То је питање за вас.
Правимо систем да то буде квалитетно спољне вредновање, да научимо школе да имају добра самовредновања и да имамо добре алате за праћење.
*Финска реформа је најпознатији модел?
Јесте, али не можемо тако да преписујемо из простог разлога што је у Финској дуго трајало док се држава није договорила шта треба да се ради. Овде нема договора шта треба да се ради.
*Ко треба да се договори?
Сви релевантни фактори у држави. Мора да се каже “да, хоћемо квалитетну реформу”, а не да се ради од министра до министра, од власти до власти. Шта год урадио добро, ја неком нећу ваљати само због тога што седим у тиму Александра Вучића, свестан сам тога. Дакле, Финска је прво тај проблем решила, друго, Финска је имала ниво васпитања који смо ми имали седамдесетих, а немамо га више, и одрешила је кесу. Ми немамо одрешену кесу већ морамо да радимо реформу у условима супротним од Финске, с мање људи, без новца и без подршке свих друштвених фактора.
*Зашто сте прихватили место?
Зато што мислим да имам енергију и знам како. Ако су сви други нестрпљиви, могу да се повучем. Овде нестрпљење није савезник. Људи имају етос, морају да буду мотивисани, а није само спољна мотивација важна, па ни само плате, него и уживање у раду и напредовању у служби.
Цео интервју прочитајте на: novimagazin.rs