Ako je vaše dete povučeno, ćutljivo, rezervisano i radije provodi vreme u samostalnoj igri, verovatno to znači da ste roditelj malog introverta. Introvertnost, kao osobina ličnosti, deo je temperamenta, a to znači da je prisutna od rođenja.
S druge strane je ekstrovertnost, a ekstroverti su prilično pričljivi i živahni pojedinci koji svoje vreme uglavnom provode u interakciji s drugima. Ako je vaše dete introvertno i ako još niste sigurni kako se nositi s njegovim crtama ličnosti, evo nekoliko saveta koji će vam koristiti.
Introvertnost kao osobina ličnosti
Kultura u kojoj živimo prilično je naklonjena ekstrovertima. Život introverata u takvom svetu često se svodi na preživljavanje u okolnostima u kojima ne mogu dati sve od sebe jer su im neprirodne. Razlike u ovim osobinama ličnosti imaju svoju srž u nervnom sistemu, koje je kod introverata drugačiji nego kod ekstroverata.
Naime, nervni sistem reguliše funkcionisanje korteksa tako da njegova pojačana aktivnost kao rezultat daje veću budnost, uzbuđenost i reaktivnost. Kada je njegova aktivnost smanjena, učinak je suprotan. Dosadašnja istraživanja su pokazala da su ekstroverti manje nervno pobuđeni od introverata, što bi značilo da introverti imaju prirodno visok nivo uzbuđenja uzrokovan aktivnošću nervnog sistema.
Upravo zato introverti traže situacije i okruženja koja nisu ispunjena prevelikim brojem nadražaja kako bi održali balans i održavali budnost nervnog sistema na optimalnom nivou. Ekstroverti, zbog manje prirodne razine pobuđenosti, traže situacije pune podražaja, takođe da bi održali optimalan nivo pobuđenosti nervnog sistema.
Zamislite da jednu introvertnu osobu, koja je prirodno već dovoljno nervno pobuđena, svakodnevno terate na aktivnosti i situacije koje dodatno pobuđuju njen način funkcioniranja. Osim prevelikog pritiska kojeg na taj način stvarate, introvertima ne dopuštate da se izraze na neke druge načine. Time im ne dopuštate da se ostvare i postignu samoaktuelizaciju, a tako stvarate osobe koje su hronično nezadovoljne svojim životom.
Introverno dete i njegove posebnosti
Introverti su često kreativni, znatiželjni, inovativni i duboki mislioci koji imaju neverovatna razmišljanja. Vole da slušaju, a manje da pričaju. Ali, kada odluče nešto da kažu, verovatno su u to potpuno sigurni, s obzirom na to koliko su vremena proveli u analiziranju informacija. Roditelji bi trebalo da svoje introvertirano dete prihvate takvo kakvo jeste i da mu daju do znanja da njegova ćutnja, povučenost i introvertnost nisu nešto loše.
Neki roditelji brzopleto povezuju takva ponašanja s dečjom depresijom i anksioznošću. Introvertnost nije okidač za psihičke poremećaje i bolesti. Ali, taj problem će se javiti ako svakodnevno terate svoje dete da bude nešto što nije. Prihvatanje njegove introvertnosti će mu pomoći u otkrivanju sopstvenih snaga i samoostvarenju, zbog čega će imati srećno detinjstvo.
Introverti imaju mnoštvo pozitivnih kvaliteta i prednosti koje ih čine jedinstvenim. Iako nemaju puno prijatelja, jako su brižni i empatični u prijateljstvima koja imaju. Takođe, razvijaju intenzivne interese za određene aktivnosti pa su, zahvaljujući svojoj odlučnosti i jakoj želji, često uspešni u onim aktivnostima kojima se bave. Ako otkrijete koje su to aktivnosti kod vašeg deteta, podržite ga u tome. To će pomoći povećanju njihovog samopoštovanja i samopouzdanja.
Stidljivo dete – kako pobediti stidljivost kod dece?
Introvertnost nije isto što i stidljivost. To je problem koji se često javlja upravo zbog nepoznavanja termina. Sramežljivost često podrazumeva i određenu vrstu straha od drugih ljudi, dok introvertnost znači da je osobi neugodno u masovnim okupljanjima. To bi značilo da će se stidljivo dete plašiti takvih situacija (zbog čega se može razviti socijalna anksioznost ako se ne reagira na vreme), dok se kod introvertnog deteta ne razvija takva vrsta straha već samo nelagoda. Drugim rečima, neće panično tražiti izlaz iz situacije, ali će drugi put verovatno izabrati mirniju atmosferu ako je to moguće.
Prevladavanje stidljivosti kod dece je dugotrajan proces i često je povezano s manjkom samopouzdanja deteta. Ako uzmemo u obzir novije podatke naučnih studija u kojima se ističe kako roditelji u komunikaciji s decom čak 80% sadržaja razgovora posvete kritikovanju deteta, onda će vam verovatno biti jasno koji je problem manjka samopouzdanja, pa onda i koji je problem stidljivosti kod dece. No, to ne znači da dete ne smete da kritikujete, već da kritika mora biti konstruktivna i usmerena na njegovo ponašanje, a ne na njega kao osobu.
Dakle, jedno introvertirano dete će verovatno svaku vašu reč detaljno analizirati i o njoj još neko vreme razmišljati. Budite oprezni i pomno birajte reči koje ćete usmeriti detetu ako ste nezadovoljnim određenim obrascima njegovog ponašanja. I zapamtite – usmerite se na ponašanje, a ne na osobu. Konstruktivna kritika usmerena na ponašanje neće povrediti osobu već će joj poslužiti kao korisna smernica za dalje postupke.
Hipersenzibilno introvertno dete
Introvertna deca su često pogrešno shvaćena i na njih se gleda kao na stidljive i nepristojne pojedince koji ne znaju da komuniciraju s ljudima. Osim što je netačno, to je i etiketa koju dajete detetu u početku njegovog rasta i razvoja. Upravo zato su introvertna deca često hipersenzibilna, a razlog tome je činjenica da se vrlo rano moraju suočiti s negativnim konotacijama s kojima se nije nimalo lako nositi, posebno u detinjstvu.
Upravo zato introvertna deca često oprezno pristupaju novim situacijama i okruženju zato što su svesna da ih neko može pogrešno shvatiti. U početku će verovatno samo posmatrati i tražiti informacije, a zatim će reagovati i krenuti u akciju. Zbog čestih etiketiranja, introvertna deca su neretko i nesigurna, pa bi pozitivne afirmacije mogle biti od koristi u situacijama u kojima im je teško da funkcionišu (npr. „Ja to mogu!“, „Ja sam hrabar!“ itd.).
No, dete svakako ne bi trebalo da izbegava nove situacije već da se s njima suoči. U tome bi mu puno pomogle i pohvale za preuzimanje rizika i prihvatanje situacija koje na početku ne zvuče najzanimljivije. Međutim, nakon što shvate koliko su se dobro zabavili na jednoj rođendanskoj zabavi na koju zapravo i nisu hteli da idu zato što ne vole društvena okupljanja, deca mogu prevladati poteškoće sa suočavanjem s takvim situacijama i u budućnosti. Ono što je važno od vas kao roditelja je ohrabrivanje i usmeravanje, ali postepeno i oprezno.
Introvertno dete – saveti roditeljima
Ako ste roditelji introvertnog deteta, onda svakako budite oprezni da naglo ne zaključite da dete ima nekih problema. Možda će vam introvertnost vašeg deteta biti veliki izazov, posebno ako ste vi ekstraverti. No, s vremenom ćete naučiti kako postupiti u određenim situacijama, a sledećih nekoliko saveta vam može biti korisno u odgoju vašeg deteta:
- introvertnost nije ništa neobično ili sramotno,
- vaše dete neće „prerasti“ introvertnost
- trebaće mu malo više vremena za prihvatanje novih ljudi i situacija – i to je zaista u redu,
česta druženja i izlaganja deteta masovnim društvenim okupljanjima mogu iscrpiti dete,
upoznavanje novih ljudi može detetu stvarati nelagodu, ali ih možete naučiti kako da kontrolišu negativne osećaje, - naučite dete korisnim tehnikama relaksacije u situacijama koje mu inače stvaraju nelagodu,
- vaše dete nije nužno sramežljivo samo zato što je introvertno,
- možda će imati samo jednog ili dva bliska prijatelja – i u tome nema ništa loše,
- vašem detetu će trebati dosta vremena za samoću, ali ne shvatajte to kao problem,
- naučite dete kako da se izrazi u situacijama s drugim ljudima,
- otkrijte i podstičite talente svog deteta,
- razgovarajte.
Autor: Marija Granić, mag. psihologije
Izvor: www.krenizdravo.hr