Како да васпитате издржљиво дете?
Детињство је свакако најлепши период живота, али то не значи да у детињству нема стреса. Деца имају контролне задатке, уче нове информације, мењају школе и уклапају се у нову средину.
Издржљивост помаже деци да се успешно изборе са свим овим изазовима. Издржљива деца успешно решавају проблеме, она се суочавају са непознатим и тешким ситуацијама тежећи да пронађу исправна решења.
Кад се нађу у захтевној ситуацији издржљива деца имају осећај да знају како би требло да поступе и могу да се изборе са ситуацијом пуни самопоуздања.
Ово не значи да би деца требало све да раде сама, већ да знају кад би требало да потраже помоћ и како да реше свој следећи корак.
Издржљивост није вештина са којом се деца рађају, већ се она учи. Требало би охрабривати дете да научи начине да изађе на крај са неочекиваним ситуацијама.
У нашем друштву родитељи увек желе да се увере да је њиховом детету удобно и да је заштићено, што и није увек најбоље за дете. Константно се трудимо да будемо један корак испред наше деце, али живот не функционише на тај начин. Многи родитељи желе да поштеде дете бола кроз који су и сами прошли и зато се труде да га увек контролишу и штите.
Није посао родитеља да буде поред детета све време, већ да га научи да се избори са проблемима.
Неколико савета да одгајите издржљиво дете:
Не трудите се да испуните баш сваку жељу свог детета
Кад год се трудимо да испунимо сваку жељу нашег детета, спречавамо да дете развије сопствени механизам решавања проблема. Претерано заштићена деца су склонија анксиозном понашању.
Трудите се да не елиминишете све ризике
Природно, родитељи желе да им дете увек буде сигурно, али уклањање сваког ризика спречава дете да научи да буде отпорно на проблеме. Решење је да се одреди ризик одговарајући узрасту и да дете научи основне вештине решавања проблема. Пружајући детету слободу прикладну његовим годинама, помажемо му да спозна сопствене границе.
Научите дете да реши проблем
Замислите да ваше дете треба да иде на излет са школом, који укључије и ноћ проведену ван куће и оно је уплашено и забринуто, јер ће бити далеко од куће. У овој ситуацији родитељ би могао рећи детету да нема разлога да иде.
Бољи приступ решавању проблема је умирити узнемирено дете и помоћи му да се избори са непријатним осећањима. Разговарајте са дететом и заједно дођите до начина на које може изаћи на крај са непријатним осећајима. Другим речима, наведите дете да размисли о томе на који начин може да се избори са проблемом. Пружајте детету шансу изнова и изнова, како би схватило шта функционише, а шта не.
Научите дете конкретним вештинама
Сконцентришите се на конкретне вештине које су потребне за решавање одређене ситуације. Запитајте се шта је неопходно да би се решио одређен проблем, а затим помозите детету да дође до истог закључка.
Избегавајте питања која почињу са ЗАШТО
Питања која почињу са ЗАШТО и нису од неке помоћи у решавању проблема. На пример, ако је ваше дете оставило бицикл на киши, ако га питате зашто, шта може да вам одговори? Да је било непажјиво, или да једноставно има осам година… Уместо тога постављајте питања са КАКО. „Оставио си бицикл напољу и ланац се покварио, како ћеш то поправити?“
Не пружајте детету све одговоре
Користите реченицу НЕ ЗНАМ како бисте избегли да одговорите на сва дечија питања. Коришћењем ове реченице помажете деци да се навикну на несигурност, а истовремено их подстичете да сами размишљају.
Такође, користећи овакав приступ док је дете мало, припремате га и за крупније покушаје решавања проблема. То им се неће допасти, али ће се убрзо навићи.
Избегавајте да представљате ситуацију катастрофалном
Водите рачуна шта говорите својој деци и како се изражавате у њиховом присуству. Родитељи који су и сами анксиозни својим изјавама плаше децу. На пример, уместо да кажу детету да је јако важно да научи да плива, они му говоре да је јако важно да научи да плива, јер ако не научи може да се удави. Овакве изјаве само плаше дете.
Дозволите детету да греши
Неуспех није крај света. Пустити дете да прави грешке је јако болно за родитеље, али то му помаже да научи како да исправи грешке и донесе бољу одлуку следећи пут.
Претерано заштитнички и анксиозни родитељи, у случају да дете има домаћи задатак желеће да задатак буде урађен перфектно, чак иако њихово дете није претерано заинтересовано да га уради. Требало би дозволити детету да види последице својих акција.
Такође, ако ваше дете не жели да иде на тренинг, пустите га. На следећем тренингу ће седети на клупи и неће му бити пријатно док друга деца тренирају.
Помозите му да научи да управља својим емоцијама
Управљање емоцијама игра кључну улогу у отпорности. Научите дете да прихвати своје емоције, шта год да осећа. У реду је ако осећа љутњу што је изгубио у игри, или му је брат појео сладолед. Такође му покажите на који начин да, након што препозна своје емоције, поступи онако како сматра да би требало.
Обликујте издржљивост
Не заборавите да деца уче посматрајући своје родитеље. Покушајте да будете мирни и доследни. Не можете очекивати од детета да научи да контролише своје емоције, ако вама то не полази за руком.
За добро родитељство је потребно доста праксе и сви ми костантно учимо. Кад погрешите, признајте да сте погрешили.
Издржљивост помаже детету да изађе на крај са неизбежним осудама, тријумфима и невољама са којима се свака особа сусреће током одрастања. Отпорна деца израстају у отпорне људе, спремне да се суоче са свим непредвидивим ситуацијама и променама које живот носи.
Извор: mojpedijatar.co.rs