“Ја не просим, ја сам на концерту” Млада виолинисткиња има прелеп разлог зашто по цео дан свира у Kнезу

Многи Београђани сваки дан пролазе поред симпатичне девојчице, а ни не слуте да је реч о двострукој првакињи Србије у виолини, која и по киши већ четири године свира у Kнез Михаиловој улици.

Фото: Приватна архива

– Ја не просим, ја сам на концерту. Свирам свакога дана за Београђане. По киши, снегу или врелом летњем дану, ја сам на истом месту и радим оно што волим како бих музиком улепшала град – каже Милица Петровић (12), виолинисткиња из Београда, која од своје осме године свира за све случајне пролазнике на главној градској штрафти.
Свакодневну буку Kнез Михаилове надглашава звук познатих мелодија највећих светских композитора, које ствара ова талентована девојчица.
Милица Петровић, Фото: Приватна архива

Вишеструко награђивана, чак 22 пута је освајала прво место на такмичењима, од тога два пута на републичком. До сада је само једном освојила друго место и то ни мање ни више него на међународном такмичењу у Паризу. У очима дванестогодишњакиње, сјај и лепота главног града Француске једнаки су оном из Бачке Тополе, с обзиром на то да су то места и такмичења којих се најрадије сећа.
– Желим да делим музику, волим да ме што више људи чује. Непроцењиво ми је задовољство да одлазим у старачки дом и својом музиком увесељавам баке и деке. Осим тога, схватила сам да ми свирање на улици много помаже код ослобађања од треме, што ми значи за такмичења – каже ова млада уметница.
Милица је ученица Музичке школе “Даворин Јенко”, у класи професорке Марије Kовачевић, за коју каже да јој је као друга мама. За родитеље и млађег брата Ивана тврди да су јој највећа подршка. Они јој свакога дана праве друштво на уличном концерту, али није одувек било тако.
– Kада сам мами први пут рекла да желим да свирам на улици, њој је то било јако страшно и било ју је срамота, морала сам сваки дан да је молим да ме пусти – присећа се Милица.
Њена мајка, Ранка Тепарић Петровић, признаје да јој је било јако тешко да је пусти да свира на улици.
– То је мене неизмерно уплашило, размишљала сам шта ће људи помислити. Ми не просимо, ми смо ту јер се Милици то једноставно толико допада, ужива да свира за људе. Али она то не гледа на начин на који ја гледам – објашњава Ранка, која је иначе професор клавира у Музичкој школи “Ватрослав Лисински”.
Иако свакодневно добија похвале, након приредби у школи сусрела се и са негативним коментарима вршњака.
– Није било лако, била сам тужна, али сам брзо то пребродила. Мама и тата ми кажу да је то њихов проблем.
Милица машта да једнога дана свира на великом концерту, али би волела и да она буде та која ће учити децу да свирају, како би могла да их води на такмичења.
САМА ПЛАЋА СВА ТАKМИЧЕЊА
На прво такмичење је отишла уз помоћ једног донатора, који ју је чуо у пролазу, на улици. Одлазак је оправдала освојеним првим местом. Сада сама зарађује како би могла да иде на такмичења, али и да би обнављала опрему као што су жице, гудало и струне.
– Никада није добила стипендију или било који други вид помоћи од државе – каже Миличина мама Ранка.
ЗНА НЕМАЧKИ, ТРЕНИРАЛА И ФУДБАЛ
Милица похађа Основну школу “Бранко Ћопић” и одлична је ученица, а осим виолине, свира и клавир и виолончело, прича немачки језик а до недавно је тренирала веома успешно и – фудбал.
ФОНДАЦИЈА ЗА ТАЛЕНТЕ
Фондација за младе таленте коју је Град Београд основао прошле године помогла је на десетине младих талентованих спортиста, музичара, будућих научника. Милица Петровић би, без дилеме, могла да се нађе на неком њиховом наредном списку.
Јована Тодоров
Извор: Blic