Праву пометњу међу ђацима, родитељима и наставницима изазвао је допис Министарства просвете у коме се између осталог помиње и вакцинација деце старије од 12 година.
Намера није била позивање на обавезност вакцинације, истиче се у саопштењу министра просвете које је стигло дан касније. Он додаје и да ће на одлуку о моделу наставе највише утицати епидемиолошка ситуација у држави.
“Мене је та ставка врло изненадила јер до пре неколико дана говорили смо о томе да ће деца бити вакцинисана у случају да болују од болести које би ковид могао да искомпликује. Апсолутно се о некој општој вакцинацији деце није говорило. Зашто је сада Министарство почело да игра ту игру, да ли има неку политичку конотацију, да ли има неку идеју да родитеље додатно излуди пред 1. септембар – то заиста не знам“, каже Јасна Јанковић.
Према подацима Института Батут до сада је вакцинисано око 4.000 ученика, што је по речима Јасне Јанковић миноран број у односу са 850.000 школске деце у Србији. Чак и да се постигне договор о вакцинацији ученика – то би било веома тешко спровести, каже она.
“Ми то апсолутно не бисмо ко зна колико месеци, можда чак и целу годину пред нама могли да урадимо. Ја не видим зашто је то речено, поготову што се ту једна опаска врло опасна. Негде између редова може прочитати да ће вакцинисани ићи у школу, а невакцинисани неће ићи. То је против устава и закона чак“, сматра председница Уније синдиката просветних радника.
Министар просвете у свом саопштењу истиче и да је вакцинисано око 50 одсто запослених у просвети, али да је то недовољно за стицање колективног имунитета. По речима Јанковић укупно је у просвети запослено око 150 хиљада људи, а сам министар је, како каже, у априлу-мају рекао да је задовољан вакцинацијом просветних радника и да је у том моменту било вакцинисано око 30.000 људи.
“У том моменту то је био добар податак. Од тада немам више никакав податак и мислим да је крајње време да министар просвете се заиста озбиљно позабави темом вакцинације и да прво саопшти податак колико је вакцинисано просветних радника, а не да се говори о некој репресивној мери.”, каже саговорница Гласа Америке.
Председница Уније синдиката просветних радника истиче да ће ово бити трећа по реду атипична школска година, што је врло трауматично и за ђаке, и за наставнике.
“Ми немамо капацитет да почнемо традиционално школску годину због тога што су наша одељења огромна по градовима. Ми имамо преко 30 ученика и то је био разлог што смо морали да делимо наша одељења. Унија синдиката просветних радника Србије је 16. јуна одржала протест “мање је више”, желећи да упозори Министарство да бисмо из ове кризе можда могли да извучемо неке паметне закључке, као на пример да смањимо број ученика у одељењу“, прецизира наша саговорница.
Јасна Јанковић истиче да Министарство просвете избегава било какву комуникацију са просветним радницима и да не жели да чује њихово мишљење и идеје, иако се и даље не зна како ће изгледати предстојећа школска година.
Унија синдиката просветних радника ће и 31. августа организовати већи протест и, како каже Јасна Јанковић, прошетати до Владе како би упозорили министра на све проблеме.
Извор: Глас Америке
Pa kako vama, prosvetnim radnicima da odgovara na pitanja, daje odgovore, kada nama, obicnim gradjanima na dopis treba 4 meseca da odgovori.
Manje učenika u odeljenjima je dobro kako za nastavni proces tako i za zdravlje svih.A,ministar je marioneta i nije u nastavnom procesu već je tu da demagogiše.
Ma džabe šetanje Ministarstvo ne zanimaju ni učenici ni nastavnici. Ovo je sramota sta nam rade.GENERALNI ŠTRAJK I NASTAVNIKA I UCENIKA I RODITELJA je jedino rešenje da dopre do glupog ministarstva.
PS.raspustiti Školske uprave koje ionako ništa ne rade samo parazitiraju.
Slažem se sa Nikolom, tkđ. sam za štrajk, ali ne za štrajk obustavom nastave nego za ulične proteste. Ministarstvo prosvete je telo izolovano od prosvete (po pitanju tekućih problema, korona problema, reformi školstva i strategije obrazovanja naše dece – gluvo i nemo).