Svi znamo da volim da vičem, priznajem to jasno i glasno. To ne znači da volim tu osobinu i da se necu truditi da je promenim. Muči me što znam da treba da postupam pametnije.
Bio sam nastavnik 12 godina, vodio sam brigu o deci koja nisu moja. Vikanje nikada nije bilo deo moje taktike, ali kod kuće me je jednostavno savladavalo. Ovo me je navelo na razmisljanje o savetima za učitelje koje treba primeniti i u odnosima sa sopstvenom decom. Setio sam se jedne naročite metode. Okidači koji su me navodili da podviknem deci su tipični – neposlušnost, njihove međusobne rasprave, galama u kući itd. Kada obratimo pažnju na razloge koji su me navodili da podignem glas, vidimo da sam fokusiran na decu. Međutim, pravi pitanje je gde sam tu ja, šta radim i šta bi trebalo da radim. Činjenica je da im nisam dovoljno blizu. Obično sam zauzet, telefoniram, radim nešto u kuhinji, okupiran sam poslom. Ta vrsta distance bi me u učionici koštala pažnje i poslušnosti, učenici se ne bi obazirali na zadatke i očekivanja. Ako bi se učenici ponašali nedolično, ne bih im samo dovikivao da se smire sa drugog kraja učionice. Prišao bih im, polozio im ruku na rame, primakao se dovoljno da možemo mirno da razgovaramo, umerenim tonom, a da se odlično čujemo. Tako bismo razjasnili eventualne nedoumice, regulisali ponašanje, postigli željene rezultate i sarađivali. Rekao bih im nedvosmisleno šta se od njih traži i posavetovao bih ih. Neverovatno je da sam izgubio iz vida ovu jednostavnu metodu u svakodnevnoj komunikaciji sa svojom decom. Počeo sam da je praktikujem u kući. Umesto da galamim iz druge prostorije – prići ću detetu i mirno mu saopštiti šta imam. Umesto da iznova ponavljam iste zahteve u prazno, dopreću do deteta i ukazati mu staloženo na greške koje pravi. Ako dete ne sluša, nije dovoljno ponoviti zahtev glasnije. Naprotiv. Treba se približiti detetu na sve načine i mirno mu saopštiti sta želimo od njega. Treba mu pokazati da smo uz njega i da imamo strpljenja.
I, za kraj, zelim da kažem da mi je ovaj jednostavni pristup pomogao u 90% slučajeva i pospešio komunikaciju sa decom.
Priredila: Tatjana Zotović