Da partnera biramo slobodno i slučajno, danas veruju mnogi. Pre, možda, jednog veka, mladi ljudi partnere nisu birali sami, već su to za njih činili roditelji ili su bar morali imati njihov blagoslov za svoj izbor. Ali, čak i ako su ta vremena davno iza nas, prof. dr Vladeta Jerotić tvrdio je da partnera i danas vrlo retko biramo slučajno i slobodno.
„Ipak je to zakonitost. A u čemu je ta zakonitost? Pa, u našim roditeljima. Svaki muškarac nosi ženu u sebi. Fiziološki, hormonalno i psihički. To je anima, žena u muškarcu. Isto tako, žena nosi muškarca u sebi i to psiholozi zovu animus. Kakva će biti dinamika u toku života vrlo je različito i zavisi od ličnih potencijala, od toga kako će da se pomire žena i muškarac u nama. Srbi, muškarac, pa muškarac. Nema druge, kakva ideja da u njemu ima žene. Pa još muškarac da plače! Pa to je nezamislivo. Jadni srpski muškarci… Pred ženom ili decom? Nisam to video dok nisam u Evropu otišao. Tamo sam bio u Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj. Bilo je primera da muškarac plače pred ženom, ona ništa ne reaguje. Ovde nije tako. „Kakav je to slabić, plače, pa još preda mnom…“ Možda se sad već nešto i menja i kod nas. Ali plakanje… Pa plakanje je božji dar!“ – govorio je Jerotić.
Kaže da, kad je odlazio na Svetu goru, kaluđeri su mu se neki žalili, kako ne plaču dugo… Na njegovo pitanje šta to sad znači, oni bi, priča Jerotić, odgovarali da to znači da ih je napustio Bog.
„Prema tome – plačite. Ne veštački, ali kad god vam se plače. Jadne žene, nisu ništa drugo ni mogle, decenijama, vekovima, u srpskoj porodici, nego da plaču. To im je jedino oružje bilo, a srpski muževi nisu to baš voleli. Jer žena ne sme da bude ni bolesna ni da plače. To je bilo, s jedne strane precenjivanje, a s druge strane potcenjivanje žene. Deca, kuvanje, svi poslovi, mora da bude jaka. Žene jesu jake, ima i sad dosta primera da one duže žive od muževa. Ne sve, ali žene su jake. Nose u sebi zemlju, vodu, mesec.“ – govorio je Vladeta Jerotić.
On kaže da u izboru partnera postoje pozitivne i negativne zakonitosti i govori, najpre, o pozitivnim.
„Dobar odnos majke sa sinom i oca s ćerkom. To se zove identifikacija deteta sa ocem i majkom. Deca biraju partnera koji će biti kao roditelj suprotnog pola. Imao sam primera, izaberu ženu sličnu majci. I to je bilo dobro sve, KADA je identifikacija dobra. A kad ne valjaju izbori partnera? Onda kad preovlađuje Edipov, ne kompleks, nego konflikt. Srpske majke su umele tako, poklanjale su previše pažnje sinovima.“ – objasnio je, ne tako davno, pokojni profesor Jerotić.
Elektra kompleks je onaj drugi, suprotan Edipovom, kad se stvara nezdrava veza između oca i ćerke.
„Ćerka zaljubljena u oca i preterana veza oca i ćerke, otac joj daje ton, kao i majka što je davala sinu. Dakle, nije dobra preterana veza.“ – kazao je Jerotić.
On je, priseća se, više puta savetovao mlade devojke kojima se neki mladić dopada i žele da se udaju, da prvo provere u kafani ili restoranu, kako to izgleda kad on popije.
„Pogledajte malo, dosta je i polupijan da bude. Takav će vam biti i tokom braka. I sad imate ono jako mučno… Otac alkoholičar, maltretirao majku i ćerku, a ćerka se uda za alkoholičara. Kao kob neka. To je nesvestan izvor partnera i to je ta negativna zakonitost.“ – objasnio je prof. Jerotić.