Последњих дана медији објављују информације о новом закону о платама, који се управо завршава. Министарка Кори Удовички говори о 60 платних разреда који ће бити уведени уместо старог система. Међутим, постоји утисак да ова тематика није довољно објашњена, пошто је постојећи систем платних разреда потпуно другачији од оног који се МОЖДА уводи. У овом тексту ћемо покушати да разјаснимо те разлике.
Платни разреди у тренутном систему постоје само у Закону о платама државних службеника и намештеника. Ту они представљају могућност напредовања у оквиру истог извршилачког радног места, на пример места саветника, као у доњој табели:
На пример, према овој табели, основна плата самосталног саветника у платном разреду 1. је око 54.000 дин, а оног у платном разреду 8. 76.000 динара. Колике су њихове зараде са додацима, у нашем систему практично није могуће сазнати, нити је тај податак игде јавно објављен.
Међутим, видимо да садашњи платни разреди НЕМАЈУ универзалан карактер – они се уопште не односе на друге запослене у јавном сектору – на наставнике, лекаре, запослене у јавним предузећима. У овом систему они нису ни примаран начин за рангирање положаја и радних места, пошто су то пре платне групе у које су, према врсти посла, разврстани сви положаји и радна места. Прерачунавањем можемо израчунати да је просечна основна плата наставника у средњој школи приближно иста као плата млађег саветника у 2-3. пл. разреду, али то још не говори о њиховим зарадама, пошто су додаци у државној управи обилнији.
Да пређемо сада на модел 2, који тренутно постоји у Словенији. Тамо су сва радна места разврстана у 65 платних разреда. Сваки платни разред има основну плату дату у апсолутном износу (не преко основице и коефицијената). Износе ових основних плата можете видети у доњој табели.
На пример, наставници са VII степеном струцне спреме налазе се у распону од 30. до 43 платног разреда (саветник), са основном платом од 1360 еура до 2244 еура (просечна плата у Словенији је око 1000 еура).
Сада се постављају питања:
1) Да ли ми уопште идемо ка систему који постоји у Словенији?
2) Ако идемо, када би могли имати такав систем?
Да видимо најпре прво питање. Према чланку који су недавно објавиле Новости, а који преноси незваничне податке, у новом Закону о платама државних службеника, предвиђено је да се извршилаћка радна места поделе у 12 платних група са 60 коефицијената. То вероватно значи да је постојећи систем задржан и да 5 различитих коефицијената по платној групи, одговара ранијим платним разредима. Новина је да ће у систему бити и запослени у Агенцијама, који би требало да однедавно примају плату преко Управе за трезор.
Међутим, у овим новинама нигде нема најаве универзалних платних разреда сличних оним у Словенији. Другим речима, ове промене ни на који начин не утичу на положај запослених у просвети од којих многи тренутно штрајкују.
На сајту Уније синдиката просветних радника Србије постоји предлог Закона о платама у јавном сектору. Овај предлог претпоставља да неко у државној управи уопште жели да ради на универзалним платним разредима, за шта тренутно не постоји никаква потврда. По предлогу Уније ово су основне плате по платним разредима:
То иначе значи да наставник са VII степеном стр. спреме чија се плата, без других дужности, креће од 34-39 платног разреда почиње од основне плате од 62.985 дин.
Не треба говорити да је тренутна основна плата скоро дупло мања, око 39.000 динара и да министарство просвете свако повећање сматра немогућим. Чак иако би био у скорије време донесен закон о платним разредима у просвети, тај закон не би имао никакве везе са другим областима јавног сектора, пошто универзални платни разреди НИСУ НИ У НАЈАВИ.
То значи да, иако министарство најављује „платне разреде“ као решење за штрајк у просвети и за побољшање положаја наставника, за то тренутно не постоје никакве основе у предузетим радњама државе.
Да би се стање поправило требало применити неколико промена у систему:
1) Плате (зараде) у целом Јавном сектору морале би бити јавне и доступне.
2) Морају бити одређени универзални платни разреди.
3) Управа за трезор мора контролисати исплату што већег обима плата у ЈС.
Ми тренутно имамо:
1) Недоступне износе зарада у целом ЈС (ови износи се формално могу знати појединачним захтевом по Закону о слободном притупу информацијама, али их нико нити тражи нити објављује)
2) Платне разреде само за државне службенике, који немају везе са другим запосленим у ЈС.
3) Управа за трезор контролише само исплате из реп. буџета, а не и оне из локалних трезора и ЈП. Агенције тек сада улазе у овај систем.
Укратко, не постоји било каква основа за очекивање да ће се нешто променити у неком догледном року. У гостовању на РТС, министарка држ. управе Кори Удовићки поменула је да ће „централизовани обрачун“ свих плата у ЈС бити могућ тек за 2 године. Међутим, у политици тај рок обично значи да је остварење нечега тренутно на нивоу идеје и да не постоје било какве конкретне радње које воде ка том циљу.
По мом мишљењу, сигурно је могуће брже напредовати у овим пословима. Прво би требало променити модел знања које је укључено у ове промене. Наш тренутни модел је да се сви подаци и планови чувају као тајна. Ми само верујемо да ће неко други нешто урадити. Алтернативни модел би био да је све јавно – и планови и подаци.
С друге стране, ово је и политичко питање. Просветним раднициима су плате смањене из простог разлога што их систем сврстава у рају, необразовану масу која је издржавана и не ради важан посао. То се може променити само као ти запослени у просвети покажу да нису раја, већ грађани.
Извор: http://dvogled.rs/