Интервју: др Марко М. Ђорђевић, ванредни професор на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу и Факултету савремених уметности у Београду
Околности у којима смо се због пандемије вируса ковид 19 нашли и у којима смо принуђени да брзо прихватамо промене, утицале су и на образовање, на сам процес учења и односе између родитеља, деце и просветних радника. “Нова“ стварност јасно је указала на нерешене проблеме, заменивши сусрете у учионици “онлајн“ наставом, али и открила да је решење свих тешкоћа у школском добу и образовном систему, пре свега, у квалитетној међусобној комуникацији. Како да до ње практично и дођемо? У чему као родитељи грешимо? Како да успоставимо добар однос са децом и како да не будемо у раскораку са њиховим жељама? Одговоре на ова питања потражили смо од професора комуникологије, медијске праксе и мултимедијалне комуникације, др Марка М. Ђорђевића.
Како до квалитетне комуникације
– Квалитетна комуникација између родитеља и деце захтева најпре довољно посвећености и укључености у интеракцију и дијалог, способност управљања конфликтима, али и међугенерацијску солидарност као веома сложен систем односа.
Умете ли да слушате? Али стварно.
– Слушање је једна од најважнијих комуникацијских вештина, иначе, и значајно доприноси избегавању препрека у комуникацији. Није довољно само чути речи других, већ их интерпретирати, разумети и реаговати уз поштовање туђег мишљења, ставова и осећања. Посебно је, с тим у вези, важно да родитељи развијају активно и емпатијско слушање као посебне комуникацијске вештине које се примењују у ситуацијама када дете, рецимо, има одређени проблем, личну дилему или потешкоће у школи или у односу са вршњацима и када му је потребна помоћ да би их решило. Један од савета за унапређење ових вештина могао би бити тај да у разговору са децом, поред бриге и саосећања, родитељи покажу и спремност да разумеју њихово мишљење, уверења и осећања и да покушају да проблем сагледају “њиховим очима“.
Како ускладити жеље родитеља и деце
– На питање шта желе родитељи, а шта деца, одговор би био – сви вероватно желе исто. Да Србија, када је образовање у питању, буде као Финска. Али за то ћемо се, изгледа, начекати. У међувремену, остаје нам да трагамо за примерима добре праксе којих у Србији, у овој области, има. Запазио сам, рецимо, и топло бих препоручио родитељима, квалитетну литературу у области образовног издаваштва, издања “Изи Старт“ (Easy Start). Реч је о комплетима тестова који су засновани на исходима учења и кључним питањима и одговорима који помажу ученицима да успешно савладају градиво у основној школи или се припреме за малу матуру. Оно што је мени било интересантно код ових тестова је то да они могу бити од велике помоћи и родитељима да унапреде комуникацију са децом и укључе се активно у њихов процес учења, али и наставницима у изради контролних задатака или усменом испитивању. “Изи Старт“ (Easy Start) је управо један од примера добре праксе који би могао допринети изласку из “зачараног круга“ који помињете.
Чињеница је да је све већа доступност информација и окренутост ка употреби нових информационо-комуникационих технологија и медијски посредованих облика комуникације, парадоксално довела до све израженије отуђености и осећаја бесмисла и усамљености. Треба се вратити разговору, дружењу и природи.
Прочитајте цео интервју на сајту Школе плус.