Intervju: dr Marko M. Đorđević, vanredni profesor na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu
Okolnosti u kojima smo se zbog pandemije virusa kovid 19 našli i u kojima smo prinuđeni da brzo prihvatamo promene, uticale su i na obrazovanje, na sam proces učenja i odnose između roditelja, dece i prosvetnih radnika. “Nova“ stvarnost jasno je ukazala na nerešene probleme, zamenivši susrete u učionici “onlajn“ nastavom, ali i otkrila da je rešenje svih teškoća u školskom dobu i obrazovnom sistemu, pre svega, u kvalitetnoj međusobnoj komunikaciji. Kako da do nje praktično i dođemo? U čemu kao roditelji grešimo? Kako da uspostavimo dobar odnos sa decom i kako da ne budemo u raskoraku sa njihovim željama? Odgovore na ova pitanja potražili smo od profesora komunikologije, medijske prakse i multimedijalne komunikacije, dr Marka M. Đorđevića.
Kako do kvalitetne komunikacije
– Kvalitetna komunikacija između roditelja i dece zahteva najpre dovoljno posvećenosti i uključenosti u interakciju i dijalog, sposobnost upravljanja konfliktima, ali i međugeneracijsku solidarnost kao veoma složen sistem odnosa.
Umete li da slušate? Ali stvarno.
– Slušanje je jedna od najvažnijih komunikacijskih veština, inače, i značajno doprinosi izbegavanju prepreka u komunikaciji. Nije dovoljno samo čuti reči drugih, već ih interpretirati, razumeti i reagovati uz poštovanje tuđeg mišljenja, stavova i osećanja. Posebno je, s tim u vezi, važno da roditelji razvijaju aktivno i empatijsko slušanje kao posebne komunikacijske veštine koje se primenjuju u situacijama kada dete, recimo, ima određeni problem, ličnu dilemu ili poteškoće u školi ili u odnosu sa vršnjacima i kada mu je potrebna pomoć da bi ih rešilo. Jedan od saveta za unapređenje ovih veština mogao bi biti taj da u razgovoru sa decom, pored brige i saosećanja, roditelji pokažu i spremnost da razumeju njihovo mišljenje, uverenja i osećanja i da pokušaju da problem sagledaju “njihovim očima“.
Kako uskladiti želje roditelja i dece
– Na pitanje šta žele roditelji, a šta deca, odgovor bi bio – svi verovatno žele isto. Da Srbija, kada je obrazovanje u pitanju, bude kao Finska. Ali za to ćemo se, izgleda, načekati. U međuvremenu, ostaje nam da tragamo za primerima dobre prakse kojih u Srbiji, u ovoj oblasti, ima. Zapazio sam, recimo, i toplo bih preporučio roditeljima, kvalitetnu literaturu u oblasti obrazovnog izdavaštva, izdanja “Izi Start“ (Easy Start). Reč je o kompletima testova koji su zasnovani na ishodima učenja i ključnim pitanjima i odgovorima koji pomažu učenicima da uspešno savladaju gradivo u osnovnoj školi ili se pripreme za malu maturu. Ono što je meni bilo interesantno kod ovih testova je to da oni mogu biti od velike pomoći i roditeljima da unaprede komunikaciju sa decom i uključe se aktivno u njihov proces učenja, ali i nastavnicima u izradi kontrolnih zadataka ili usmenom ispitivanju. “Izi Start“ (Easy Start) je upravo jedan od primera dobre prakse koji bi mogao doprineti izlasku iz “začaranog kruga“ koji pominjete.
Činjenica je da je sve veća dostupnost informacija i okrenutost ka upotrebi novih informaciono-komunikacionih tehnologija i medijski posredovanih oblika komunikacije, paradoksalno dovela do sve izraženije otuđenosti i osećaja besmisla i usamljenosti. Treba se vratiti razgovoru, druženju i prirodi.
Pročitajte ceo intervju na sajtu Škole plus.