Raspolaganje novcem u 21. veku jedna je od veština koju je neophodno kod dece razvijati od najranijih dana. Najpre kroz igru, gde će razumeti šta je zapravo novac, kako ga zarađujemo i kako nam on omogućava da kupujemo i plaćamo usluge i proizvode, a onda i kroz poverenje koje detetu pružamo dajući mu mogućnost da samo raspolaže pravim novcem.
Odgovor na pitanje kada je pravi trenutak za prvi džeparac drugačiji je za svako dete. Ali već u uzrastu od osam ili devet godina možete početi sa manjim iznosima, kako bi dete imalo priliku da pokaže svoju veštinu i odgovornost.
A koliko novca dati detetu?
Preporuke nekih stranih stručnjaka su da to bude iznos između 50 centi i jednog dolara (oko 100 dinara) nedeljno za svaku godinu koju dete napuni. Dakle, dvanaestogodišnjaku bi trebalo da bude dovoljno između 600 i 1200 dinara nedeljno, pod uslovom da ima obezbeđenu užinu. Naravno, ovo je samo preporuka koju je moguće prilagoditi kućnom budžetu i potrebama deteta. I imati na umu da želje i potrebe nisu ista stvar.
Kako kontrolisati na šta dete troši novac?
Onog trenutka kada odlučite da je dete dovoljno zrelo da mu na raspolaganje date džeparac, vaša kontrola nad tim šta on (ili ona) kupuje se smanjuje, ali nikako ne prestaje. Veoma je važno da ispratite kako dete troši novac. Jedan od načina da zadržite kontrolu jeste i OTP Mastercard Junior kartica. Ona se vezuje za račun roditelja, glasi na dete, a limit potrošnje se lako i brzo povećava ili smanjuje u mobilnoj aplikaciji.
Zašto je Junior kartica odličan izbor ako imate tinejdžera?
Ako se pitate zbog čega biste tradicionalni džeparac zamenili karticom na ime deteta, možemo vam dati baš mnogo dobrih razloga. Pre svega, kontrola načina na koji dete novac troši je mnogo veća. Po svakom provlačenju kartice, roditelj (vlasnik računa) u aplikaciji verifikuje kupovinu, a nakon podizanja novca sa bankomata dobija SMS obaveštenje.
Iako davanje kartice tinejdžeru na raspolaganje možda zvuči kao razbacivanje, sasvim je suprotno. Dnevni limit na kartici se vrlo lako smanjuje ili povećava, što roditelju omogućava dodatnu kontrolu.
Treće, problem sa zaboravljenim ili izgubljenim novcem za užinu postaje stvar prošlosti.
Četvrto, izdavanje ove kartice se ne naplaćuje, kao ni njeno korišćenje. Besplatna je uz bilo koji paket bankarskih usluga koji roditelj odabere (ili već ima).
Peto, u slučaju bilo kakvih hitnih troškova ili potrebe da dete podigne novac odmah, limit možete povećati trenutno i isto tako brzo ga vratiti na staro.
Šta je još važno da znate?
Ovu karticu može zatražiti vlasnik računa u OTP banci za dete uzrasta između 11 i 18 godina. Dakle, ne otvara se novi račun u banci, već se kartica vezuje za postojeći. Postavljanje limita je veoma lako, a fleksibilnost velika. Primera radi, možete i ukinuti ograničenje po određenim kanalima, npr. ostaviti limit za ATM i POS, a ukinuti samo za onlajn plaćanja. Ono što je takođe važno jeste i to da dete novac ne može podizati na šalteru banke, niti može pristupati stanju na računu.
Čuvajmo planetu, trebaće i deci naše dece
Ako idemo ka cilju da ekološki osvestimo decu i mlade, onda vredi napomenuti i to da je svaka Junior kartica izrađena od 100% reciklirane plastike. Možda jedna kartica ne zvuči kao neka velika stvar, ali svaki naš korak ka tome da sačuvamo planetu na kojoj živimo doprinosi i podizanju ekološke svesti kod naše dece.
Kako doći do Junior kartice?
Ukoliko imate otvoren račun u OTP banci, dovoljno je da odete u bilo koju ekspozituru sa Izvodom iz matične knjige rođenih za dete. Ako nemate, potrebno je da račun najpre otvorite i uz bilo koji paket možete zatražiti Junior karticu, potpuno besplatno.
OTP je za sada jedina banka u Srbiji koja nudi ovu vrstu usluge i pruža roditeljima mogućnost kontrole koja je važna i potrebna, a tinejdžerima sigurnost i šansu da zakorače u svet odraslih i uče da novcem raspolažu na način na koji će to raditi u budućnosti.
Bonus savet: Pokušajte da iznos za dnevni limit bude dogovor između deteta i vas, umesto da ga samo obavestite koliko će novca imati na raspolaganju. Ako je ta odluka zajednička, dete će je mnogo lakše prihvatiti, jer je reč o dogovoru u kom je i on (ili ona) učestvovao. A deca, kad im date priliku da sama kažu s koliko novca misle da bi trebalo da raspolažu, umeju da budu mnogo skromnija nego ako im samo nametnemo granicu. Makar im dajte šansu!