Ljubica Njegomir Živić jedna je od onih hrabrih žena koju nisu mogli da uvere da treba da čuva ono što se danas smatra blagom, a to je „siguran posao“. Mnogi veruju da je posao koji donosi prosečnu platu svakog meseca, za jednu ženu i majku, sve što je potrebno da bi se ona osećala ispunjeno i ostvareno. Ali to nije uvek tako.
Kad žena ima preduzetnički duh, kad je svesna svojih snaga i mogućnosti, kad zna da može da ostvaruje svoje snove, ona to čini bez obzira na okruženje.
Verujući u svoju ideju Ljubica je pokrenula porodični biznis izrade slatkiša i torti, ne plašeći se šta je čeka u preduzetničkim vodama. Verovala je da će kvalitet onoga što radi da je izdvoji od ostalih, sličnih brendova i to se ubrzo pokazalo kao tačno. Njegomir torte postale su za kratko vreme sinonim za kvalitet. To nisu torte koje možete poručiti na svakom koraku, već one čiji vas ukus ostavi bez teksta podjednako koliko i njihov izgled.
Ljubice, kako je nastao brend Njegomir torte?
Kad se rodila Sonja, imala sam ogromnu želju da radim posao koji me neće od jutra do mraka vezati za kancelariju. Želela sam da imam slobodu da biram gde ću biti tokom dana a da u isto vreme to bude izazovan posao na kom mogu da budem kreativna i da imam što više kontakta sa ljudima.
Sama ideja da to bude radionica slatkiša je jednostavno došla i moja odluka da se upustim u avanturu je bila doslovno preko noći. U radionicu gde su sada Njegomir torte sam ušla jedno veče drugim povodom a ujutro sam bila sigurna da je to ono što želim. Posle par dana sam imala otvorenu firmu i prepustila se avanturi.
Radili ste na sasvim solidnim pozicijama u velikim kompanijama u Srbiji, bavili se marketingom za poznate brendove, a zapravo ste želeli da imate svoj mali biznis. Koliko je bilo teško doneti tu odluku da napustite posao i krenete u nešto svoje?
Verujem da ljudi koji imaju potrebu za promenom samu odluku donose mnogo pre nego što ona postane stvarnost. To postaje neizdrživa potreba i onda kada se oseti prilika treba je hrabro iskoristiti, čak bih rekla i bez previše kalkulisanja. Bar se tako meni desilo.
Samo iskustvo iz tih kompanija na takvim pozicijama mi je pomoglo da u svoju odluku budem još sigurnija.
Da li je za ženu to i dalje teže nego za muškarca i koliko je bitna podrška porodice?
Samo razvijanje posla mislim da je podjednako izazovno i za ženu i za muškarca. Ono što čini razliku je balansiranje između porodičnih i poslovnih obaveza. Koliko god uživala u svom poslu, građenje firme je stresno i to naročito u poslednjih godinu dana usled COVID situacije. I tu je bitna podrška porodice. Bitno je razumevanje da mami nekada ne ide sve kako bi želela.
Mislim da je za ženu posebno važno da pronađe lek za strah i nesigurnost za samostalni posao jer je to jedna velika prepreka uspehu. Ako to ne prevaziđemo svi naši talenti nam neće pomoći jer će nas strah stalno blokirati. Dešavaju se situacije koje u startu deluju zastrašujuće, ali je neophodno odmaknuti se korak i sagledati širu sliku, odrediti put i krenuti bez obzira na sve.
Vi ste, pre svega, mama sedmogodišnje devojčice. Kako ulazak deteta u život utiče na biznis? Da li vas je ona pokrenula da radite više i bolje ili je „ukrala“ deo vas?
Cilj svakog roditelja je da bude dobar primer svojoj deci i da učini što više dobrih stvari za njih i sebe. Dolazak Sonje mi je dodatno oplemenio život i učinio me drugačijom, rekla bih boljom. U današnje vreme je važno naučiti decu osnovnim životnim vrednostima kao i tome da se vredan rad isplati. Mislim da iz tog razloga moramo biti najbolji primeri svojoj deci.
I Sonja, uz mene, uči polako o privatnom poslu. Videla je mene da koristim digitron pa je od tate tražila da i njoj kupi. Često je čujem kako se igra prodaje torti sa drugaricama i to mi je drago. U samoj radionici ona najviše uživa sa dekoraterima. Odredi deo radnog stola za sebe i pravi figurice. Izjavila je da će ona biti moj dekorater i da o tome ne moram da brinem. Takve situacije mi ispune dušu i daju snage da dalje razvijam posao. Volela bih da deo svog vremena i ona provede kao deo ovog tima da razvije poslovne osećaje. Mislim da pored škole i učenja stranih jezika, poslovne veštine mogu da joj budu od velike koristi u životu.
Koje su prednosti, a šta su nedostaci toga što ste mama preduzetnica?
Najveća prednost je što mogu lakše da organizujem svoje vreme. Meni je svaki dan radni dan i u skladu s tim ide organizacija porodičnog života.
Ovaj posao je izazovan za životni balans jer je najveći deo posla vikendom. Takođe dosta komunikacije sa klijentima je u toku večernjih sati pa se ne možete posvetiti porodici u potpunosti. Regularno vreme i škola se završavaju popodne a meni, ponekad, upravo tada počinje najveći deo aktivnosti.
Šta razlikuje vaš biznis od ostalih koji se bave izradom slatkiša?
Od starta imamo pravilo da torte pravimo od onih sastojaka koje i naše dete može da jede. To govori o posvećenosti kvalitetu proizvoda. Pored kvaliteta samih sastojaka, izuzetno se trudimo da naši proizvodi budu estetski dekorisani na najvišem nivou. Celokupan proizvod i usluga moraju kupcima dati vrednost više nego što očekuju.
I ta kombinacija – kvalitet sastojaka koje koristimo i izuzetan trud da torta izgleda čak i lepše nego što je klijent zamislio, razlog su što danas imamo toliko vernih ljubitelja Njegomir torti.