Кад наставник покуша да с децом разговара о сексуалном васпитању, упадне у замку

Према најновијим подацима, свако пето дете до 18. године је злостављано. Регистар педофила, предвиђен Маријиним законом, није успостављен, а институције реагују тек пошто се насиље догоди. Како научити дете да нико не сме да га дира на начин који њему не прија, како да то препозна и каже не – о томе деца у многим земљама уче од првог разреда основне школе. Код нас не.

Уобичајено је у нашој култури да свако може да пољуби и помази дете и то се сматра изразом љубави и пажње. То, међутим, деци не прија увек. Зато их, саветују психолози, треба научити да кажу не.

“Директно, јасно и недвосмислено детету треба послати поруку да је тело само његово и његова приватна ствар и да нико не сме да га дира уколико оно то не жели. На најнижем узрасту, када нам дете каже да му се не допада што га неко штипка за образ, што га грли, љуби, када јасно и недвосмислено каже не желим деки, чики да седим у крилу, важно је да то прихватимо”, каже Гордана Благојевић, педагог и психотерапеут.

За многе родитеље такви разговори и даље су табу тема, а ново време, компликовано и за њих саме, наметнуло је озбиљне проблеме – педофилију, сексуално злостављање деце, насиље.

“Као родитељ троје деце мислим да треба да са њима разговарамо од када науче да причају. Е сад ово је тема која није лака, немамо сви ни капацитет како да разговарамо, колико знамо о томе, да ли је време, некако увек мислим да су деца можда ипак мала, а то време зачас прође. Оно што је важно да је родитељ детету подршка и мислим да је и родитељима потребна подршка”, наводи Гордана Племић из Удружења “Родитељ”.

А на помен подршке путоказ води до школе. О увођењу новог предмета се не размишља, али о таквим темама може се говорити на часовима биологије, грађанског, физичког васпитања, кажу у Министарству просвете. Међутим, наставници тврде да не остаје времена да се баве таквим темама, јер је план и програм преобиман.

“Ми имамо тек понеку наставну јединицу један до два часа кроз које можемо да обрадимо те деликатне теме. Тако да редовна настава свакако није једини начини да се тренутно друштво бави тим проблемима. То је препуштено појединачним случајевима и способности наставника да се изнесе са датим проблемом”, наглашава Снежана Романдић, наставница биологије.

Поједини наставници који се и осмеле да са децом разговарају о сексуалном васпитању упадају у замку да њихова добра намера буде погрешно протумачена.

“Јако је тешко проценити где је мера и која је права мера. Често деца могу да оду кући, кажу родитељима да су на ту тему чули нешто извучено из контекста. Родитељи су врло осетљиви, уопште смо као друштво неедуковани о овој теми и зато као последицу свега тога и имамо да нам је то табу тема у 21. веку”, поручује Романдићева.

“Свако дете треба да се осећа заштићено, треба да га едукујемо да уме само да се заштити, али и сви ми одрасли, то нам је ваљда основна улога одраслих, да заштитимо нашу децу”, закључује Благојевићева.

Забрињава, међутим, податак да су најчешћи злостављачи и сексуални предатори из најужег дететовог окружења. Само 10 одсто су потпуно непознате особе.

Извор: РТС