Родитељи су склони томе да потцењују снагу речи. И данас, многи ће рећи да су их њихови родитељи вређали и строго кажњавали и да су “због тога израсли у добре људе”.
То је, наравно, врло дискутабилно јер – ко још за себе мисли да није израстао у доброг човека?
Дакле, оно што су наши родитељи радили, кад погледате свет око себе и одрасле људе који га чине, можда и није баш био најбољи метод одгоја. Деца упијају све, попут сунђера. Па тако став родитеља и однос према детету у детињству често има пресудан утицај на физичко и емоционално стање будуће одрасле особе.
Постоје фразе које су наше маме (неке од њих и тате) неретко изговарале, а које или урушавају наш ауторитет или кваре однос са дететом и руше му самопоуздање. Неке од њих родитељи користе и данас.
Све ћу рећи свом оцу.
Шта дете чује: “Тата и ја смо на једној страни, а ти си на другој. Осим тога, ја немам начин да решим овај проблем, не могу да се изборим, па морам да се обратим твом тати да он то реши.”
Последице: Дете је уверено да отац верује искључиво мајци и да оно нема никакву шансу да објасни своју страну приче. Остаје усамљено, а с друге стране губи поштовање према мајци која није способна да са њим успостави комуникацију и реши ситуацију.
Савет: Ако је важно да пренесете информације оцу, питајте да ли је дете спремно да му каже све. Научите дете да призна своје грешке и будите стрпљиви и искрени.
Ништа није ваше, све смо тата и ја купили од свог новца
Шта дете чује: “Ни та твоја играчка коју толико волиш и не одвајаш се од ње није твоја и ако ја то пожелим, могу да ти је узмем. И ти ту ништа не можеш.”
Последице: Омиљене ствари постају главни предмет уцењивања, а деца схватају да су материјалне важније од било чега другог јер, ако се добро понашају имаће их, ако се не понашају добро, неће.
Савет: Најважнији задатак родитеља је да покажу детету да га воле и да никакве играчке, материјалне ствари нити било шта што се новцем купује то не може променити. Материјалне ствари никад не смеју бити предмет уцене и не смеју се стављати на трон на тај начин.
Не можеш ти то, још си мали
Довољно је да пет минута проведете у паркићу да бисте бар једном чули ову реченицу упућену детету које покушава да опонаша старију децу и попне се уз тобоган или пењалицу.
Оно што дете чује: “Нема смисла покушавати. Упорност ти се не исплати, нећеш успети.”
Последице: Оваквом „бригом“ одузимате детету прилику да научи нешто ново. Дозволите да покуша да се попне, а ви будите уз њега. У супротном, кад одрасте, не може бити самосталан, а једино у шта ће бити сигуран је неуспех.
Савет: Важно је да дете схвати коју улогу има у породици, и да му се дају задаци које може да изврши уз труд и напор. Ако некад и не успе, то је у реду. Није у реду забранити му сваки покушај који вам се чини непримереним узрасту. Будите ту, будите подршка. Неће успети 10 пута, па ће 11. пут направити корак напред. И осетиће ту срећу због успеха.
Зашто 4+, а не 5?
Шта дете чује: „Не испуњаваш моја очекивања. Да си добар и вредан, сигурно би добио 5.”
Последице: Одрасли брзо заборављају какав је осећај бити дете и искрено верују да деца немају ни проблема ни разлога за бригу. Али они доживљавају стрес на свој начин који је подједнако снажан као код одраслих, па задатак родитеља у тим ситуацијама није да погорша ствари.
Савет: Не заборавите да питате дете како му је протекао дан, а ако приметите било какве потешкоће, усмерите га ка решењу. Никад не поистовећујте дете са оценом и не поредите са другом децом (другарима, рођацима, браћом и сестрама).
С тобом човек не може лепо
Шта дете чује: “Јачи сам, дакле увек сам у праву.”
Последице: Претње брзо престају да делују ако их не спроведете у стварност. А ако уз то и физички кажњавате дете јер се не понаша према вашим стандардима, немојте се изненадити да дете које је од рођења здраво, касније има здравствених проблема: мигрену, артритис, бол у доњем делу леђа, астму, хипертензију, хронични умор, депресију и још много тога.
Савет: Поверење и разговор могу учинити много више од претњи и уцена.
Нисам те питао шта ти желиш
Шта дете чује: “Твоје мишљење и твој став никог не занима.”
Последице: Што је већи притисак на дете, то му се оно више жели одупрети.
Савет: Увек објасните детету свој положај и зашто желите да нешто буде баш тако како сте тражили. Компромис са децом је сасвим могућ, само ако се међусобно слушате и ако сте искрени.
Не измишљај
Шта дете чује: “Није ме брига за твоје проблеме”; “Не верујем ти да имаш проблем.”
Последице: Негирајући страхове детета, не решавате проблем. Било које емоције (чак и ако су изазване фантазијама) су стварне, а изговарањем ових речи учите дете да крије осећања.
Савет: Разумејте страх од ружног сна или страшних чудовишта, дајте детету до знања да му верујете и да сте увек ту.
Док не урадиш домаћи, нема цртаћа
Шта дете чује: “Да бих те натерао да нешто урадиш, ја морам да те уценим јер не умем другачије.”
Последице: Ова тактика познатија као “штап и шаргарепа” делује до одређеног тренутка, али врло брзо ће се дете почети да обрће ствари – “урадићу домаћи, али само ако ми пустиш цртани филм после тога”. Родитељи се страшно наљуте на овај вид уцене, а не схватају да су томе дете сами научили.
Савет: Објасните свој положај и зашто је важно да дете уради оно што тражите. Покушајте да не купујете понашање свог детета: пре или касније то ће вам се обити о главу.
Умукни
Шта дете чује: “Не волим те.”
Последице: Свака безобразна реч изговорена детету у детињству, враћаће се у будућности, а тек тада ће вам бити увредљива. Родитељи су искрено изненађени непристојношћу и занемаривањем сопствене деце, мада се не сећају како су у детињству заборавили да према њима поступају с поштовањем.
Савет: Пре него што започнете дијалог са дететом, покушајте да разумете сами: зашто се толико нервирате због типичног дечјег понашања? Можда се проблем крије у негативним искуствима која сте стекли, а дете не би требало да буде ваш полигон за лечење родитељских фрустрација.
Ово су само неке од фраза карактеристичне за родитеље код нас. Проблем је када их родитељи схватају олако, верујући да баш и немају неки негативан утицај и да је све то претеривање. Јер признавање да заиста јесте проблем не поштовати дете, значи и признање да наши родитељи нису радили најбољи посао, па да ни ми нисмо баш испали најбоље верзије себе. А признати то, није лако.