Roditelji od samog rođenja posmatraju dete u potrazi za pokazateljima da u njegovom razvoju nešto možda nije u redu. Jer, roditelji su takvi – strah ih tera da neprekidno traže znake problema, nadajući se da ih neće pronaći. Logopedski centar Logoigrica donosi okvirna upustva koja će pomoći roditeljima da utvrde da li imaju razloga za brigu.
Evo šta mogu biti znaci za uzbunu u ranom uzrastu (od drugog do šestog meseca)
– ako ne reaguje na iznenadne zvukove
– ako se ne okreće ka izvoru zvuka
– slabije sisa, nema kontakt sa majkom
– često plače i razdražljivo je
– igra se samo sa sobom i ne obraća pažnju na vizuelne igračke oko njega
– nije počelo na vreme da diže glavicu
– ako je detetovo telo mlitavo ili suviše kruto
– ako nema kontakt očima već gleda kroz vas;
Oko prve godine
– Oko prve godine može da gurne igračku i da je pusti ili da je ubaci u kutiju. Može da pronađe predmet i sakriva samo, predmete hvata kažiprstom i palcem. Prepoznaje mnoge predmete iz svoje okoline. Daje predmete na zahtev, razume nekoliko reči, okreće se na nalog i izvršava proste naloge. Imitira zvukove iz okoline i imitira ljude (kašalj, hrkanje, životinje).
– Zna nekoliko reči sa značenjem (mama, tata, baba, deda, da, da, ne, neće…). Prepoznaje jednostavne pesmice, ponavljanjem melodije i cupkajući, tapše rukicama. Pokazuje prstom prema stvarima koje želi da dobije.
Od 12. do 18. meseca:
– U tom periodu dete treba da prohoda, kada prohoda trebalo bi samostalno da čučne i da ustane, trči u krug, gura nogom loptu, baca loptu. Gradi kulu od tri kockice, stavlja krug u ram.
– Pokazuje na zahtev predmete iz okoline, svoje delove tela.
-Imenuje stvari i počinje da spaja u prostu rečenicu (imenica + glagol: mama daj!)
– Odaziva se kada ga zovu, želi da učestvuje u kućnim aktivnostima, skida se samo, pokušava da jede samo.
Od 18. do 24. meseca:
– Šutira loptu, skakuće na dve noge, penje se uz stepenice, saginje se i podiže samostalno predmete.
– Izvršava samostalno naloge, sve više ga zanimaju knjigice koje uglavnom samo lista.
– Zna da napravi kulu od 6 kocaka.
– Savladava jednostavne prepreke, koristi se pomoćnim sredstvima da bi ostvario cilj.
– Spaja više prostih rečenica.
Od 24. meseca do treće godine:
– Počinje sa složenijim rečenicama(od 3 i 4 reči)
– Koristi imenice, glagole i prideve.
– Zna da odgovori na osnovna pitanja. Izgovara svoje ime na pitanje “kako se zoveš?“
– Upotrebljava od 200-300 reči (individualno od deteta do deteta)
– Pije samo iz šolje i počinje da reguliše svinktere.
Od 3 godine:
– Samo baca, hvata loptu u određenom pravcu, skakuće, penje se i spušta na toboganu samostalno, uz i niz stepenice bez pridržavanja,hoda na prstima i petama i može da stoji na jednoj nozi.
– Gradi kulu od 7 kocaka
– Seče makazama i ima početnog čiča glišu (punoglavca samo glava i noge)
– Zna oblike i boje, počinje da raspoznaje delove lica – klasifikuje ih.
– Izvršava više uzastopnih naloga, može da ponovi 3 nepovezane reči, 3 broja i rečenicu od 4 reči. Počinje da postavlja pitanja i dalje govori o sebi u trećem ili drugom licu. Priča doživljaje još uvek nepovezano. Voli pričanje priča, slikovnice, pesmice. Neke pesmice već zna da ponovi poslednje reči ili stihove. Upotrebljava 600-800 reči, samo ide u toalet ili traži nošu. Voli grupne igre, inicira svoju igru i više se igra sa decom. Počinju napadi besa u neizvršavanju njegove namere.
Izvor: Logoigrica