Прве изговорене речи детета су за сваког родитеља права радост. Ипак, све је више случајева да бебе не проговоре у предвиђеном узрасту, што може да буде веома стресно за родитеље. И поред тога што се малишани разликују по брзини развоја способности говора, маме и тате су често у дилеми када је време да се обрате за помоћ логопеду.

 Прочитајте и Савети логопеда: Зашто је важно да прва реч “дође” на време …

– Уколико дете са навршених годину и по дана и даље не прича, али и не разуме најједноставније захтеве које треба да испуни, родитељи би морали да се обрате лекару. То су случајеви када, на пример, мама од детета тражи да тапше рукама, а оно је само гледа. Или уколико изостаје „па-па“ махање руком у знак поздрава, као и показивање где је нос, уво, око – објашњава логопед и психофизиолог Мирјана Совиљ из Института за експерименталну фонетику и патологију говора „Ђорђе Костић“. – Помоћ треба потражити и уколико родитељ није у стању да пажњу бебе задржи ни неколико секунди, а посебно ако дете и даље не говори после другог рођендана или му је речник сведен на свега неколико речи, које константно „врти“.

Не би требало занемарити ни ако са навршене две године дете није у стању да склопи најједноставнију реченицу, као што је, рецимо, „маца преде“, „возим камион“… А поготово уколико је говор око треће године и даље потпуно неразумљив, јер се сигурно ради о некој врсти „блокаде“, коју само добар и стрпљив логопед може да отклони:

– Уместо да са малишанима разговарају, многим родитељима је једноставније да им пусте омиљени цртани филм и тако их смире. Овакав поступак је контрапродуктиван, јер беба нетремице гледа и слуша, понекад тек нешто каже, што апсолутно није довољно за њен вербални развој.

Чак и када дете проговори, остаје страх од муцања, па родитељи не знају да ли је реч о пролазној фази или се ради о проблему трајног карактера.

Прочитајте и Хајде да вежбамо глас Л

– До друге године је потпуно нормално да дете замуцкује или изговара слогове, јер се говор и говорна моторика интензивно развијају. Његово интересовање за околину све је израженије, вокабулар речи се убрзано попуњава, жели много више да прича и запиткује него што говорни апарат може да поднесе. Желећи да што брже изговори већи број речи, почиње да замуцкује. Ипак, до треће године дете најчешће овлада функционалним говором.

* На шта би родитељи требало да обрате пажњу?

– Пре свега да слушају шта дете прича. Ако се приликом изговора „закочи“, треба да му помогну да конкретну реч правилно изговори. Бебу ваља пустити да само прави реченице и дозволити јој да заврши властиту мисао. Једино јој треба прискочити у помоћ нуђењем одговарајуће речи тамо где она недостаје. Важно је показати детету да не мора да жури. Добар говорни узор, стрпљење и смиреност родитеља су једини пут за развој течног и правилног говора. У нормалним околностима овакво стање обично траје неколико дана. Ако се продужи на више недеља, требало би потражити помоћ стручњака.

* Шта доводи до муцања?

– Узрочници могу бити органског и психолошког порекла. Када је реч о органским узрочницима, главни узрок је грч гласница приликом говорног чина. Узрок се некада крије и у одређеним активностима у малом мозгу због чега долази до неусаглашености ритма говора и језика. Међутим, ово је далеко ређе у односу на психолошке разлоге, као што је одвајање од родитеља. Најчешће је у питању одлазак у вртић и доживљени шок због нове средине. У стресним ситуацијама такође може доћи до испољавања муцања. Новија истраживања показују да муцање изазива и одређена врста хране, попут слаткиша, али и доба године. Израженије је током јесени и зиме.

* Значи, муцање није наследног карактера?

– Није наследно, али постоји предиспозиција. То значи да код чак 90 одсто деце постоји велика вероватноћа да ће муцати, ако су тај проблем имали њихови родитељи. Оно може да се испољи на различите начине, да буде на једном слогу, само на сугласницима, само на једној речи, у за њих посебно стресним ситуацијама… Чак 60 до 75 одсто малишана у предшколском добу има неки облик говорне језичке патологије. Од овог броја, између 10 до 15 одсто отпада на муцање, али у блажој форми. Највише је, заправо, распрострањена дисфлуентност, односно замуцкивање и понављање делова речи, која се полако помера према пубертету.

* Који су разлози за ову појаву?

– Пре свега смањена директна вербалне комуникација, која подразумева што садржајнији разговор. Данас је углавном присутна употреба једноставних речи преко компјутера и свођење комуникације на слање кратких СМС порука. Одсуство читања лектире такође је раширена појава која одмаже богатству речника. У последње време, сумња се и да је за настанак муцања одговорно прерано учење страних језика. Зато се саветује да дете са овом активношћу крене после пете године, када савлада матерњи.

* Може ли муцање успешно да се лечи?

– Применом одговарајућих аудиолингвистичких метода, успешност излечења премашује 90 одсто. Важно је само да родитељи на време дете доведу стручњаку, заправо чим примете да се у његовом изговору дешава и понавља нешто неуобичајено. Рецимо, прекиди у говору могу понекад да буду праћени учесталим трептањем очију, дрхтањем усана или вилице. Говор испред више људи или телефонирање такође додатно погоршавају муцање.

СЛУХ И МЕНТАЛНИ РАЗВОЈ

СЛУХ је некада узрок проблема са говором, јер дете не може да препозна речи које му упућују, ни да их понови. Осим недостатка вербалне комуникације са родитељима, ускраћивање емоција (љубав, утеха, осећај сигурности) може да допринесе да малишани касније проговоре.

Проблем некада може да буде у менталном развоју. Овде се уочавају и други симптоми – недостатак интеракције са околином, не одазивају се на своје име, не препознају људе са којима су у свакодневном контакту… И аутистична деца веома касно проговарају и најчешће имају ограничен речник.

Ипак, треба имати у виду да многе бебе проговоре тек са две, па и три године. Само им је потребно мало подстицаја.

Прочитајте и Развој говора: Неправилно изговарање гласова М, Н, Њ

ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ И МЕРИЛИН МОНРО

ПОЈЕДИНИМ особама муцање није сметало да постану светски познате личности у својим професијама. Међу њима је најпознатији Винстон Черчил, као и глумци Мерилин Монро и Брус Вилис. Иако се проблем са муцањем јавља у различитим узрастима, најчешћи је код деце од две до шест година, када се говор интензивно развија. Већина то превлада, али око један проценат одрасле популације има трајни поремећај. Дечаци три пута чешће муцају него девојчице.

З. ОСТОЈИЋ-ЈОКСОВИЋ

Извор:  http://www.novosti.rs