Ljubav za čoveka i dobro poznavanje pedagogije oduvek su krasili dobre nastavnike. Nastavnik novog doba treba da bude veoma odgovoran, visoko obučen i spreman na celoživotno učenje i usavršavanje. Međutim, uz sve pobrojano, savremeni nastavnik mora biti veoma verziran u aj-ti veštinama, spreman da izdrži pritisak ogromne administracije, a potrebno je i da dobro poznaje makar engleski jezik (kako bi pratio neprevedenu stručnu literaturu i onlajn-seminare o novim tendencijama u obrazovanju).
Budući da nijedan fakultet ne priprema akademce za pedagošku struku, neophodno je da se nastavnici školuju na specijalizovanim institutima pre nego što započnu rad u školi ili paralelno sa pripravničkim stažom.
Konstantno učenje
Takvi moderni instituti trebalo bi da, u jednogodišnjem trajanju i u terminima koji su prilagođeni obavezama zaposlenih, obuhvate osnovne treninge za sticanje potrebnih znanja i umenja za obavljanje posla nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju. Bilo bi idealno kada bi tu specijalizaciju finansijski podržalo Ministarstvo prosvete (budžet Republike), jer bi se na taj način osigurao kvalitetan kadar za naše škole.
Stručno usavršavanje nastavnika kakvo sada postoji u Srbiji osiguralo bi kontinuitet održavanja stečenih kompetencija nastavnika, a praksa vrednovanja rada škola koja je pre nekoliko godina započela morala bi se nastaviti intenzivnije. Pored toga, provera psihološkog profila nastavnika trebalo da se uvede kao obaveza jednom u pet godina, a ne samo prilikom zasnivanja radnog odnosa.
Rad škola i nastavnika mora biti vrednovan u svakom smislu, dobri rezultati nagrađivani u svakom pogledu, a za loše rezultate moraju postojati mere koje bi značile pozitivnu selekciju. Stručnost jednog nastavnika najbolje se ogleda u napredovanju učenika sa nižim stepenom motivacije i sposobnosti i takve uspehe treba posebno vrednovati, jer ambiciozni, vešti, disciplinovani i talentovani učenici mogu i samostalnim radom da postignu izuzetne rezultate.
AUTOR :JASMINA FRANOLIĆ
Izvor: RTS
Budući da nijedan fakultet ne priprema akademce za pedagošku struku, …
Nije tačno da ni jedan fakultet ne priprema kadrove za pedagošku struku, to upravo rade Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Pedagoški fakultet… Problem su ostali fakulteti : hemijski, matematički, programiranje, pa može se reći istorija i ostale društvene nauke. U Jugoslaviji je npr. postojao Hemijski fakultet – industrijski smer i pedagoški, tako je isto bilo i sa drugim zanimanjima. Upravo zbog toga, su profesorski kadrovi bili daleko prihvatljiviji od strane dece i roditelja.. Danas diplomac sa Hemijskog fakulteta koji dođe da radi u školu, nemaju neophodna znanja iz oblasti pedagogije, razvojne psihologije, a da ne govorim o senzomotornom i kognitivnom razvoju dece, čime decu uvode u komplekse i stresove..
Hmm, kada bih bio ovako „napucan“ kao što se opisuje u tekstu, mislite li da bih privirio u učionicu? Ovo su karakteristike budućih kolonizatora Marsa ili CEO uposlenika u top firmama, sa sedmocifrenom dolarskom platom. Ako se baš zainati da ode u prosvetu, takav hipotetički „Nouvel Âge nastavnik“ ostaće bez tečnog sapuna na poslu, sa 1 štampačem na 30 zaposlenih, sa nekompetentnim ministrima, sa kontrolorima mizernih kvalifikacija koji će ga, kako god radio, razapeti, naravno i sa komičnom novčanom stimulacijom, da ne nabrajam dalje (našu) muku…Uzgred, na katedri za francuski jezik i književnost (Beograd) postojali su prevodilački i nastavnički smer gde je dobar broj studentkinja i studenata položio razliku i završio oba. Odlični profesori, kvalitetne studije ali je to bilo pre tridesetak godina, mnogo pre „Novog Doba“. Koje nam je donelo tragično nekvalitetne seminare za koje je ondašnja „Metodika nastave francuskog jezika.“ knjiga mudrosti.
Biće sve to kad privatizuju školstvo. To je cilj, a pritisci s jedne, a nedostatak sredstava i pomoći, sdruge strane, su sradstva.