Дете ће проговорити када осети потребу да се изрази и када буде спремно да покуша да вербално изимитира говор одраслих. Зато је савет да се детету обраћате једноставном формом јер ће му бити лакше да њу најпре разуме а затим и да покуша да вербално имитира. Родитељи ово углавном раде интуитивно и у томе су успешни. Некада нису ни свесни шта је то што управо чине и како то помаже детету. Када из било ког разлога дете не почне да говори у очекивано време, родитељи се често одаље од интуиције.
Ситуација у којој дете не говори фрустрира родитеље. Они осећају потребу да се више ангажују и да подижу ниво захтева од детета. Прочитајте више о овој теми. Из тог разлога се дешава да деци упућују конструкције које почињу са кажи….(кажи лопта, кажи вода, кажи во-да…). Ово не помаже деци. Када дете које не говори чује реченицу која почиње са кажи има тенденцију да се повлачи. Оно ту ситуацију доживљава као сувише захтевну за њега и од ње бежи. Ако су ове ситуације понављајуће дете ће постепено губити самопоуздање а отпор према говорењу ће се појачавати.
Саветујемо да уместо да пред дете поставите захтев да оно нешто каже, ви једноставно именујете у ситуацији која је актуелна и за коју се дете занима. (Уколико дете жели воду, било би добро да кажете ево је вода, изволи воду..) Погледајте видео на ову тему.
У ситуацијама у којима дете неправилно изговори неку реч немојте га терати да понови исправно. Довољно је да за њим ви изговорите правилно и ставите му до знања да сте га разумели. Правилним понављањем за дететом ћете му дати исправан говорни модел. Осим тога, даћете детету прилику да поново чује и обради појам који усваја.
Ако осећате да вам треба стручно вођене у стимулацији проговарања, консултујте логопеда.
Извор: logopediavramovic.com