Након деценије указивања на системско занемаривање и све пропусте у нашим породилиштима дочекали смо да бебе умиру на месту где се животи рађају и то уз најгоре могуће опхођење према мајци која је изгубила своју бебу.
Овим поводом Центар за маме поставио је питање надлежнима: Шта ће се системски предузети да се овако нешто више никада не понови?
“Сведокиње смо и бројним сведочењима жена које су из породилишта изашле са траумама и са ни мало лепим искуством, далеким од онога како би свака жена требала да се осећа након што роди бебу и постане мајка.
Надамо се да је овај талас вриска незадовољних мајки коначан апел и тражимо хитно предузимање конкретних мера за побољшање стања у нашим породилиштима.” – наводи се у саопштењу овог удружења, које је Министарству здравља доставило и 15 препорука на ту тему:
1. Уведите обавезну акредитацију свих породилишта у складу са Стандардима за акредитацију породилишта и неонатолошку здравствену заштиту које прописује Агенција за Акредитацију здравствених установа Србије.
2. Отворено разговарајте са особљем породилишта и струковним удружењима како би чули и њихово мишљење. Морамо да знамо како се они осећају, да ли сматрају да су услови у којима раде адектватни, да ли су им потребне додатне вештине, да ли и како прате светске трендове и праксе што се порођаја тиче… Према правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите постоји обавеза да се спроводе истраживање о задовољству корисника, али и запослених. Центар за маме и наше сараднице стоје на располагању за спровођење тих истраживања јер знамо да је медицинско особље наш главни партнер у решавању проблема који постоје у породилишту.
3. Упознајте сваку трудницу са њеним правима и обезбедите да та права свакој трудници буду загарантована. Битно је да трудница да информисан пристанак који, по препоруци Међународног удружења гинеколога и опстетричара, чини процес комуникације и интеракције. Већ сутра истакните на видном месту на свим породилиштима број који могу да позову труднице и маме које сматрају да су им права угрожена. Сваки лекар/ка и сваки/а запослен/а мора да има идентификацију, а свака трудница мора да зна која су њена права и коме да се обрати уколико су јој права угрожена.
4. Растеретите терцијалне здравствене установе како би се у сваком породилишту број порођаја свео на оптималан, а физиолошке порођаје везати за секундарне здравствене центре. Тиме би се скинуо огроман притисак са великих центара где запослени једва постижу све што треба, а породиље се осећају као да су на покретној траци. Ова препорука је у складу са Стратегијом о подстицању рађања, која наводи да се скоро 1/3 годишњих порођаја деси у осам великих породилишта где се по правилу збрињавају и трудноће високог ризика, те је тешко оспорити аргументе да услед преоптерећености особља и простора, може доћи до одређеног занемаривања некомпликованих трудноћа, или неоправдане примене индукције, као и оперативног довршења нормалних порођаја, који је у драматичном порасту и у ЕУ и у Србији.
5. Дозволите бесплатну пратњу у свим породилиштима и то не у сврху обезбеђења већ подршке мамама. Та подршка треба да буде особа по избору породиље. Ову препоруку је дала и Светска здравствена организација 2018. године.
6. Вратите бабицама њихову важну улогу на порођају јер бабице су најважније код вагиналног порођаја. Адекватно едуковане, емпатичне, искусне и веште бабице могу самостално да воде порођај чиме би се растеретили лекари и лекарке који су нам потребни у кризним ситуацијама. Искуства из целог света показују да су бабице најбољи пријатељи породиља и да им треба обезбедити већу аутономију на порођају. Такође је важно да се побољша комуникација између бабица у домовима здравља, бабица у породилишту и бабица у патронажи.
7. Стандардизујте припрему за порођај и омогућите одржавање психофизичких припрема за породиље у одабраном породилишту. Не сме се догодити да породиља буде одбијена за психофизичку припрему зато што у групи нема места. Уведите поред психофизичких припрема за породиље и психолошка саветовања на породичном нивоу.
8. Обезбедите адекватну и континуирану едукацију свих запослених у породилишту на тему емпатије и значаја добре комуникације између лекара и пацијента, као део обавезне едукације за добијање лиценце. Поред бриге о здравственом стању маме и бебе, изузетно је важна брига о менталном здрављу које је у породилиштима потпуно занемарено. Потребна је континуирана едукација стручњака/иња како би сви запослени у породилишту могли да пруже и психо – социјалну подршку и како би се унапредила комуникација са трудницама и мамама.
9. Обезбедите психолошку подршку у свим породилиштима у Србији. Психолошка подршка потребна је посебно у ситуацијама ризичних порођаја, превремених порођаја, смртних исхода на порођају, киретажа, побачаја. Подршка је потребна трудницама и мамама али и особљу у породилишту. Као први корак је важно сазнати који је број запослених психолога и психолошкиња у породилиштима јер, колико ми знамо, тај податак не постоји.
10. Обезбедите жалбени механизам који ће да спроводи и надгледа тим који чине представници Министарства здравља, заштитника пацијената и организација на локалном нивоу. То тело би се на месечнон нивоу састајало, решавало случајеве пријављених неправилности и имало јасне надлежности за санкционисање. Такође је потребно обезбедити жалбени механизам за узбуњиваче. Свако некажњено недозвољено понашање особља у породилишту отвара врата новим нерегуларностима. Важно је да постоји лична одговорност свих запослених и да јавност буде упозната са поступцима и санкцијама које су предузете.
11. Предузмите све потребне мере да се корупција у породилиштима искорени и да све труднице имају исти приступ и третман на порођају. У породилишту нема места за разлике и дискриминације, за ВИП третмане и слично. Свака трудница заслужује једнак третман, а сваки лекар/ка који прими мито, укључујући и “поклон” у виду новчане накнаде за порођај мора бити кажњен/а одузимањем лиценце за рад.
12. Хуманизујте порођајне процедуре. Многе застареле методе и даље су редовна пракса у нашим породилиштима укључујући клистирање и бријање, континуирано лежање на леђима, индукцију и стимулацију порођаја, везивање жена, притискање и налегање на стомак жени током порођаја, не давање хране и воде трудници током контракција, епизиотомија без потребе и сл. Светска медицина је пуно напредовала послењих деценија, тражимо да медицина у Србији прати препоруке Светске здравствене организације, Међународног Удружења гинеколога и опстетричара…
13. Обезбедите пристојне услове за рађање, континуираним улагањем у наша породилишта. Убеђене смо да пристојан тоалет, окречени зидови, грејање и топла вода нису велики издатак за мајке које доносе бебе на свет.
14. Континуирано пратите и побољшавајте рад породилишта
15. Обезбедите приступ независном телу које ће скупљати и пратити искуства породиља.
Ништа од свега наведеног не захтева велика улагања, само вољу и слух за обезбеђење оптималних услова рађања у нашој земљи. Много је приче о наталитету али не смемо говорити о рађању беба уз потпуно занемаривање стања у нашим породилиштима.
Захтевамо да породилишта буду пријатељи мама!