DA li je novo vreme donelo i nove načine vaspitanja dece? Tradicionalno vaspitanje podrazumeva podeljene uloge između roditelja. Majka je zadužena za negu i emocionalnu toplinu, dok je otac nosilac autoriteta, određuje pravila i sprovodi disciplinu. Ipak, danas su rodne uloge sve češće izbalansirane, roditelji su aktivni u profesionalnom i društvenom životu i za odgajanje deteta moraju da se angažujuju podjednako. Tradicionalna uloga oca postaje suvišna, a muškarci su sada pred izazovom da pored preuzimanja praktičnih radnji oko nege mališana, koje su do sada bile rezervisane za majke, postanu i izvor topline i emocionalne brige mnogo više nego ranije.

Ovo za „Život plus“ ističe Iva Branković, porodična terapeutkinja i otkriva šta je pored ljubavi i uspotavljanja autoriteta još potrebno da se dete izvede na pravi put:
– I dečacima treba davati puno ljubavi i nežnosti. To često zaboravimo i previdimo, jer u njima vidimo male muškarce i plašimo se da ih ne razmazimo. S druge strane, treba ih usmeravati tako da kanališu svoje nezadovoljstvo na konstruktivan način. Ne smemo da im tolerišemo agresivnost i bahato ponašanje. Takođe, omogućite im da se razvijaju u skladu sa svojom prirodom i interesovanjima, a ne u pravcu slike koju mama i tata imaju o tome kako treba da se ponaša njihov sin naslednik.

Jedna od grešaka je i to kada mu govorimo „ne plači, nisi devojčica“, jer mu tako zabranjujemo da pokaže emocije.

– Devojčice su od malena naučene da brinu o svojoj lutki, bratu ili sestri, da bi kasnije vodile računa o mužu i deci. Sa dečacima radimo potpuno suprotno. Učimo ih da budu jaki, mislimo da ćemo ih tako zaštiti od situacija u kojima ne smeju da pokažu slabost, ali ih tako sprečavamo da razviju nešto što će im itekako biti od koristi, a to je emocionalna inteligencija. Dečake ne treba samo učiti da štite porodicu, već i da se porodica neguje iznutra, komunikacijom, bliskošću i razmenom emocija – priča terapeutkinja.

PROBLEMI U PARTNERSKIM ODNOSIMA

IVA Branković navodi da kada su u pitanju strategije za rešavanje problema, dečacima šaljemo poruku da treba brzo i lako da se snađu, a devojčicama da se potrude da određenu situaciju reše na najbolji mogući način, po mogućstvu tako da odgovara svima. Zato su žene sklonije da analiziraju problem duže pre nego što se upuste u njegovo rešavanje. Muškarci prvo kreću u akciju, pa saniraju posledice. U partnerskim odnosima to često stvara probleme, jer žena jednostavno želi da razgovara o nečemu što je muči, dok muškarac odmah nudi rešenje za problem i ne vidi svrhu u razmatranju i prepričavanju.

Ovo bi trebalo da znaju buduće majke koje se žale na današnje muškarce da ne pomažu dovoljno po kući, da su emocionalno nedostupni, da ih ne poštuju ih dovoljno,… Uprkos tome, sinove vaspitavaju da se ponašaju kao njihovi muževi. Ne shvataju da je „moć“ da ih promene i učine boljim u njihovim rukama.

– Danas su i muškarci i žene pred velikim izazovom, jer deluje da su uloge postale prilično nejasne. Sada imamo nežne muškarce koji brinu o svom izgledu i ne znaju da zamene sijalicu, ali i dalje očekuju od žene da pre svega bude supruga i majka. S druge strane, žene osvajaju finansijsku i svaku drugu nezavisnost, ali i dalje na nesvesnom nivou traže muškarca zaštitnika koji će o njima da brine. Zato ne iznenađuje što i najmodernije majke vrlo često skliznu u tradicionalni obrazac i sina pripremaju da bude „pravi muškarac“, a da ni same više ne znaju šta to tačno znači – navodi Brankovićeva.

Poznato da deca više uče od roditelja posmatrajući i proživljavajući njihova ponašanja nego slušajući njihove savete. Zato je uloga oca bitna i kako bismo vaspitali sina da poštuje i ceni ženski rod:

– Savremeni otac je podjednako značajan i dečacima i devojčicama. On predstavlja model za razvoj balansirane ličnosti sina, koji će imati čvrstinu, odlučnost i integritet, odnosno muške karakteristike u kombinaciji sa emocionalnom dostupnošću i toplinom, tradicionalno smatrane ženskim osobinama. Trebalo bi da predstavlja uzor dečacima za to kako će se oni sami u perspektivi ponašati prema supruzi i deci, a devojčicama model za traženje emotivnog partnera, od koga će biti uvažene i doživljene kao ravnopravne partnerke.

Greške pravimo i u vaspitanju devojčica, navodi sagovornica „Života plus“ i to uvek kada ne posmatramo konkretnu devojčicu, već se trudimo da joj nametnemo društveno poželjno ponašanje za mlade dame.

– Kada joj obučemo haljinu iako traži pantalone, jer joj je lakše da u njima trči ili kada joj kažemo da nešto ne može ili ne sme samo zato što je devojčica. Grešimo i kada im govorimo da budu lepe i slatkorečive, a nikada pametne, rečite, hrabre. Od malena ih učimo da treba da se dopadnu drugima jer su fizički slabije. Tako, razvijaju veštine da se za nešto izbore „na fin način“, za razliku od dečaka. Trebalo bi da nauče da nisu ništa manje vredne nego muškarci – savetuje Iva Banković.

NAUČITE GA KUĆNIM POSLOVIMA
DEČACIMa pričamo i da su naslednici, tatini sinovi i da ne bi trebalo da rade ništa po kući – kaže Branković. – Činjenica je da je realnost drugačija i da će kada odraste raditi neki sasvim običan posao, a takav sličan, ako ne i bolji radiće i njegova žena i zato bi bilo bolje pripremiti ga da prihvati svoj deo obaveza u kući i naučiti ga elementarnim veštinama brige o sebi i o domaćinstvu.

Suzana Milošević

Izvor: novosti.rs