Данас већина деце много пре поласка у школу зна сва слова, али да би могли да пишу то није довољно. Писање је веома сложена активност у којој учествује велики број мишића руке, шаке и прстију којом управља мозак. Развојем визуелно-моторне перцепције која се временом аутоматизује, писање постаје аутоматска радња.Код једног броја деце се јавља проблем иако наизглед за писање не постоје препреке јер је дете здраво, види, чује, интелигентно је, нема неуролошких испада. Неправилан рукопис код те деце може да буде из различитих разлога, неопходно је сваки случај посматрати појединачно како би се утврдио главни узрок. Поред незреле визуелне перцепције и говорно-језичких поремећаја, узрок проблема у писању може да буде поремећај у развоју графомоторике.
Развој графомоторике
Графомоторме способности започиње у узрасту од 18 месеци и траје до поласка у школу када могу да се уоче одређени проблеми ако постоје. Пре него што са годину ипо дана почне да шкраба оловком по папиру, дете држи оловку са годину дана и опонаша шарање по папиру. Књиге листа прво тако што окреће по неколико листова одједном да би са две године листало лист по лист, када почиње да држи оловку палцем, кажипрстом и средњим прстом и опонаша повлачење вертикалне линије. Са две ипо године радо се игра оловком и папиром, повлачи вертикале, хоризонтале и уме да прецрта круг.Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке све остало што дете ради рукама доприноси развоју графомоторике:
– хватање, држање и испуштање играчки
– пребацивање из руке у руку, ређање коцки
– хватање ситних предмета чиме се развија пинцетни хват
– држање кашике и самостално храњење, коришћење виљушке
– свлачење и облачење одеће и обуће
Стимулација развоја графомоторних способности
Да би дете развило све функције руке треба да има одговарајућу стимулацију играчкама:
– хвата звечку
– држи коцку и премешта из руке у руку
– посеже за нестабилним човечуљком
– убацује плочице у празну кутију
– на лутки кажипрстом додирује разне детаље
– држи кашику у руци и једе
– повлачи играчку на узици
– оловком повлачи по папиру
– држи чашу из које пије воду
– листа сликовнице
– мази лутку или меду
– котрља, хвата и баца лопту
– увлачи пертлу у перле
– разврстава геометријске облике
– ставља зрнца „шибице“ у кутију
– отвара поклопац на кутији
– навија играчку
– маказама сече папир
Игра и свакидашње активности побољшавају моторику
Да би игра дала пуни ефекат дете треба да се игра у различитим положајима, на леђима, стомаку, на боку и у седећем положају, четвороножном, клечећем и стојећем.Да би се развила фина координација покрета руке у другој и трећој години дете треба да се игра играчкама различитих облика, посебно оним које омогућавају разне конструкције, књигама, оловкама, играчкама на навијање. У овом периоду деца опонашају па ће брзо и лако усвајати нове вештине уколико је особа која их чува добар модел и познаје њихове могућности на том узрасту.Активности као што су храњење, облачење, свлачење, купање, захтевају поред грубе моторике и фине моторике руке и шаке и низ сложених способности као што су просторна перцепција, слику о сопственом телу, па је потребно да дете испроба своје могућности, а одрасли му помогне само у ономе што оно самостално не може да изведе. Имитирањем и увежбавањем вештина дете повећава самосталност и у игри и у реалним ситуацијама што учвршћује његово самопоуздање.
Изостанак неких од вештина или непотпуна развијеност крупне или фине моторике може да буде један од разлога проблема у писању детета које је пошло у школу. За сваки случај понаособ неопходно је да се уради стручна процена и направи индивидуални програм рада да би се постигао резултат.
bojanka.wordpress.com