Можда ће звучати парадоксално али, понекад, најбољи начин да помогнете свом детету да буде успешно и срећно, јесте да их мало зауздате. Иако се о деци често говори да су данас много мање спремна да вредно раде и боре се за нешто, треба рећи да то не важи за сву децу. Усудићемо се да кажемо да чак не важи ни за већину. Велики број деце, оне о којој се мало говори, су деца која се боре да постигну неки резултат како би се истакли и доказали. А то, ако не успемо да препознамо на време, може да постане велика препрека њиховом здравом емоционалном животу.
Тако бар каже Jennifer Breheny Wallace, награђивана новинарка Њујорк Тајмса и ауторка бестселера “Никад довољно: Кад притисак постане токсичан и шта можемо да урадимо по том питању”. Wallace је истраживала идеју “токсичне културе постигнућа” и начине на које екстремни притисак да остваре све своје потенцијале може уништити ментално здравље детета.
У склопу тог истраживања које је спровела у сарадњи са психолозима са Харварда, интервјуисано је 6.500 родитеља. И веровали или не, у већини случајева, родитељи су тврдили да деца све те силне додатне активности самa траже и похађају по својој жељи.
“Али родитељи које сам ја упознала, а чија су деца имала најздравији баланс слободног времена и обавеза, врло често су сами на неки начин спутавали њихову жељу. Нису их охрабривали да зграбе сваку прилику.” – каже Wallace.
Деца често само желе да прате своје окружење и да се истакну, упишу најбоље школе или једноставно покажу да могу да прате темпо савременог живота који је деци наметнут.
“Ваше дете можда и иницира све те обавезе, али сви ми заједно смо их сместили у окружење у ком се то од њих прећутно очекује.” тврди Wallace.
А како је показало истраживање, ставови и понашања умеју да буду заразни. А ментално здравље деце и тинејџера може се погоршати и ако су у друштву деце која су под стресом због школе и обавеза.
А када се то деси, када видите да је дете себи задало превише обавеза, ваш посао је не да будете поносни на то што је тако вредно, већ да инсистирате на томе да мало успори.
Али, морате успорити и сами. Морате показати да вам посао није најважнији на свету и бити модел здравих животних навика. Немојте претрпавати свој распоред обавезама. Обезбедите себи довољно сна, али и довољно квалитетног времена с породицом. Оног времена током ког не проверавате мејлове ни друштвене мреже.
“Наша деца виде неусклађеност између наших речи и дела. Нема сврхе да се исцрпљујете до последњег атома, а да им онда говорите како сами треба да успоре.” истиче Wallace.