Kако да запамтите 90% свега што научите

мај 23, 2017

Желели бисте да учите брже?

Било да учите шпански, нови инструмент, или нови спорт, сви бисмо могли имати користи од убрзаног учења. Али проблем је што не постоји толико много времена у току дана. Kључ за убрзано учење није само додати више сати, вец повећавање делотворности времена проведеног учећи.
Аналогија кофе и воде
Рецимо да сте напунили кофу са водом. Већина кофа не би требало да има проблем да задржи воду унутра, док вода не почне да прелива на врху.
Али у стварности, ово није начин на који наш мозак функционише. Заправо, већина информација која долази до нашег мозга на крају исцури. Уместо да посматрамо нашу меморију мозга као кофу која задржава све, требало би да је доживљавамо онакву каква јесте: као кофу која цури.
Док аналогија кофе која цури може имати негативну конотацију, ово је поприлично нормално. Осим ако сте рођени са фотографским памћењем, наши мозгови нису дизајнирани да памте сваку чињеницу, информацију, или искуство кроз које пролазимо у нашим животима.
Kако да запамтите 90% свега што научите
Развојем Пирамиде учења у 1960-им, нашироко приписаном НТЛ Институту у Бетхелу (Мејн), истражено је како људи уче.
Kако истраживања показују, испоставља се да људи памте:
5% од онога што науче на предавањима (универзитетска/факултетска предавања)
10% од онога што науче читањем (књиге, чланци)
20% од онога што науче аудио-визуелним путем (апликације, видео)
30% од онога што науче када виде демонстрацију
50% од онога што науче када су ангажовани у групној дискусији
75% од онога што науче када вежбају оно што су научили
90% од онога што науче када то примене одмах (или уче друге)
Kако већина нас учи?
Kњиге, предавања у учионицама, видео снимци – све су то неинтерактивне методе учења које резултирају да 80-95 % информација уђе на једно ухо, а изађе на друго.
Уместо да терамо наше мозгове да се сете више информација уз помоћ “пасивних” метода, требало би више фокусирати наше време, енергију и ресурсе на “партиципативне” методе које су показале да доносе ефикасније резултате у краћем временском року.
То значи да:
Ако желите да научите како да говорите страни језик, требало би да се фокусирате на разговор са матерњим говорницима и да добијете тренутне повратне информације о томе како напредујете (уместо мобилних апликација)
Ако желите да се доведете у форму, требало би да радите са личним фитнес тренером (уместо гледања видеа вежбања на YouTube-u )
Ако желите да научите нови инструмент, ангажујте музичког професора из свог града
Време или новац?
Kолико сте пута чули некога како говори: “Немам времена да радим X…”?
Вероватно је свако од нас бар једном нашао себе да изговара нешто слично, наводећи као изговор мањак времена у свом животу.
Без обзира на то ко смо, где смо у свету, или колико тежимо ка ефикасности, постоје само 24 часа у дану. Сваки минут је посебан, и кад прође, никад се не може повратити, за разлику од новца.

“Можете одлагати, али време неће.”― Бенџамин Френклин

Дакле, ако сви ми имамо 24 часа у једном дану. Kако да објаснимо успех младих милионера који су почели од ничега, или редовних студената који су од почетника до течног вођења конверзације на шпанском дошли за само три и по месеца? Они су научили како да поред саме ефикасности учења, доведу ту ефикасност на још већи ниво.
Хајде да кажемо да је особа А провела један сат учећи језик и задржала 90% онога што је научила, а особа Б је провела девет сати учећи и задржала 10% онога што је научила. Једноставном математиком, особа Б провела је девет пута више времена учећи него особа А, задржавши исту количину информација (А: 1 * 0.9 = Б: 9 * 0.1).
Док се о тачним бројкама може расправљати, поука је јасна. Начин да се има више времена није да се типује на мале победе, као што је гледање YоуТубе туторијала који трају пет минута уместо 15, већ на велике победе, као што је изабрати најефективнију методу од старта. Такође није решење ни да се константно ослањамо на бесплатне алтернативе, када инвестирање у идеално решење може да уштеди месеце, ако не и године напора, грешака и што је најважније, времена.
Циљ је максимално искористити ограничено време које имамо фокусирањем на решења која дају највећи ефекат, а рећи не свему осталом.
У добу бескрајног приступа информацијама и безбројних ометања, способност задржавања више знања је снажна вештина којом се брже постиже било који циљ који имамо.
Учењем како да се сетимо више информација сваког дана можемо да проведемо мање времена обнављајући старо знање, и фокусирати се на стицање новог.
Сви имамо мало времена, а данас сте млађи него што ћете икада бити. Питање је: како ћете најбоље провести то време?
 
Извор: edutelevision.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама