Проучавајући начине на који деца самостално уче да читају у Садбери Вели (Sudberry Valley School) школи, развојни психолог Питер Греј издвојио је 7 принципа на основу којих функционише самостално учење читања код деце:
У нашој култури влада опште уверење да децу неко мора учити читању. Наука стално покушава да пронађе најбољи начин да се деца уче читању. Томови и томови стручне литературе су посвећени овој теми. Прави ратови вођени су између заступника различитих теорија у погледу најбољег начина да се деца уче читању.
Početno čitanje (a, m, i, t, o, s, e, š, j, u, r)
Početno čitanje i razumevanje pročitanog
Materijali za početno čitanje i pisanje
Почетно читање и разумевање прочитаног
Maтеријали за почетно читање и писање
Početno čitanje i razumevanje pročitanog
Usvajanje štampanih slova i iščitavanje – kako pravilno podučavati …
Čitanje i pisanje naučenih slova (provera znanja i prezentacija …
Čitanje sa razumevanjem pročitanog ( I razred)
Kompleksni postupak učenja čitanja i pisanja – kada ga jednom …
Све у свему, испоставља се да је научити дете да чита компликована ствар. Осим васпитача и учитеља, и од родитеља се очекује да помогну у том процесу. Читава индустрија помоћних материјала за учење читања развила се у ове сврхе – интерактивни компјутерски програми, видео лекције, научно конципирани приручници за учење слова.
Последњих година, напредак у разумевању процеса све више се очекује и од скенирања мозга магнетном резонанцом, како би се учење прилагодило можданим процесима сваког детета понаособ.
А на сасвим супротној страни, налази се покрет противника класичног школског система, који тврде да деци уопште није потребно да их неко учи читању! Докле год дете одраста у писменом друштву, окружено људима који читају – читање ће научити само. Свакако, у том процесу ће постављати питања и добијати упутства оних који знају да читају али иницијатива у потпуности треба да буде дететова.
У једном истраживању процеса учења читања, спроведеном у експерименталној школи Садбери Вали (Sudberry Valley School) у Масечутетсу у којој ученици напредују само на основу својих интересовања, показало се да деца могу веома брзо и без напора самостално да науче да читају чим су довољно мотивисана. Данас, мотивација је чак јача него пре неколико деценија, јер је комуникација помоћу писане речи важнија младима – због компјутерских игрица, имејла, Фејсбука, слања смс порука…
Проучавајући начине на који деца самостало уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј са Бостонског колеџа издвојио је 7 принципа на основу којих можемо разумети самостално учење читања код деце:
1. Не постоји прави нити најбољи узраст за учење читања. Дете које прва слова научи тек са 8 година са 14 може читати на стотине књига годишње и освајати књижевне награде.
2. Мотивисано дете веома брзо може постати добар читач. Ако дете годинама скоро да не напредује у читању, а онда се наједном заинтересује за читање, може га савладати за буквално неколико дана.
3. Притисак на дете да вежба читање може произвести контраефекат. Оно што би требало да буде забавно искуство, може се успед притиска родитеља смучити детету и одбити га од књиге.
4. Деца науче да читају онда када им ова вештина постане на неки начин вредна. Исто као што деца науче да говоре јер од те способности имају користи, научиће и да читају ако увиде корист из ове вештине. Ако их занима шта се дешава у следећем поглављу књиге а мама нема времена да им чита, или им се једу колачи по рецету из кувара а нико неће да им их направи, одједном ће вештина читања имати смисла и дете ће природно осетити порив да је савлада.
5. Као и многе друге вештине, читање се учи у друшву, кроз заједничке активности. У школама конципираним по Садбери моделу, многа деца науче да читају кроз играње са децом других узрасних група. Када се читачи и нечитачи играју заједно, деца уче слова како би могла успешно да учествују у игри.
6. Нека деца прво се заинтересују за писање, а тек онда за читање. Нека деца пожеле да науче да пишу како би се изразила кроз писану реч – цртеж обогаћен текстом, песму, стрип, како би пронашла игрицу на компјутеру или написала поруку на цедуљи у игри. Таква деца кроз учење писања аутоматски постају и читачи.
7. Процес учења читања нема предвидив ток. Због тога детету није потребно да га усмеравате, већ само да му помажете када ту помоћ затражи, и онако како је затражи. Не вршите притисак, слушајте дете и одговорите на његова питања али не пружајте му више него што је тражило, јер ће у супротном – престати да пита.
Извор: detinjarije.com