Прва ствар коју ученици ураде ујутру кад се сретну са својим учитељем, јесте да му се поклоне, каже Celia Hatton, новинарка CBC News која је ову тему истраживала.
„Овде, поштовање није само излизана фраза. Оно је кичма јапанског образовног система који је деценијама један од најбољих у свету иако ова држава заправо уопште не троши много на образовање. Свега 3,3% БДП одлази на школство“ – казала је Hatton.
Примера ради, у Србији је тај проценат 3,5, а у Европи од 4,5 до чак седам одсто БДП одлази на образовање.
А како Јапанци успевају да са тако мало, ураде тако пуно? Инвестирајући у врхунске учитеље.
„Учитеље овде много поштују. Читав систем је тако организован да се у њихов развој улаже јако пуно.“ казала је Catherine Lewis, истраживач са Mills College.
Јапански учитељи у пензију одлазе кад напуне 60 година и имају плату око 62.000 америчких долара годишње.
Али, од њих се јако много и очекује. На пример, да децу претворе у модерне, савесне грађане који ће се понашати на друштвено-прихватљив начин. Ако се, примера ради, догоди да у Јапану ухвате тинејџера у крађи у супермаркету, обично ће прво позвати његовог учитеља, па тек онда родитеље.
„Ако наши ученици ураде нешто лоше ван школе, ми обично помислимо ‘требало је боље да их научимо’.“ каже јапански учитељ Mitsuko Watanabe.
У учионици, деца се у Јапану уче одговорности. На улазу у школску зграду се презувају и учионице чисте сами. Слична је прича и са ручком. Смењују се у доношењу хране другарима и учитељима, као и у враћању посуђа. И да, нема шансе да ће ико узети иједан залогај док сви нису послужени.
У школи се учи све. Од манира за столом до тригонометрије. И за то је потребно време. Зато у Јапану учитељи имају резервисано време и за заједнички рад, када упоређују своје резултате и методе рада. У зборницама су и столови груписани тако да им заједнички рад буде једноставнији.
„Око 60% свог времена ‘трошим’ на своје ученике, а 40% проведем са осталим учитељима“ каже наставник математике Kazunaga Yokota.
Часови се обично снимају, како би млађи учитељи могли на основу тих снимака да уче од искуснијих колега. А они наставници који не показују сјајне резултате не бивају отпуштени, али ни пуштени да раде по својој вољи. С њима се интензивно ради како би поправили своје вештине, објаснио је председник Учитељског удружења Јапана Yuzuru Nakamura.
„Немогуће је да у систему прође непримећен неко ко је некомпетентан да ради посао наставника.“ тврди он.
Отуд и једна јапанска пословица која у систему попут њиховог и те како има смисла: „Вреднији од 1000 дана учења је један дан са сјајним учитељем.“